Proizvodnja đubriva: Evropa je zavisila od Rusije - kome se sada okrenuti?

Mineralna đubriva koriste se za 50 odsto proizvodnje hrane u Evropi. Gas je glavna sirovina za njihovu proizvodnju, a Evropa uvozi gotovo 40 odsto potonjeg iz Rusije. Njegova nestašica i visoka cena dovodi i do vrlo visokih cena đubriva, ali i smanjenja proizvodnje u svim značajnijim evropskim fabrikama.

"Trećina našeg uvoza amonijaka, koji je bazično đubrivo kao i fosfata i kalijum hlorida, dolazi iz Rusije. Sveukupno, 60 odsto uvezenih đubriva dolazi iz Rusije i Belorusije", rekao je za euractiv Jacob Hansen, generalni direktor zadruge Fertilizers Europe. 

Fosfat i kalijum hlorid (potaša) dva su od tri glavna hemijska hraniva koja se koriste u komercijalnoj proizvodnji, a drugi je azot.

Smanjuje se zavisnost od Rusije

Ruska đubriva nisu direktno pogođena zapadnim sankcijama, ali u određenoj meri jeste njihov izvoz u ostatak sveta i to zbog restriktivnih mera budući da brodarske i osiguravajuće kompanije naplaćuju visoke premije kako bi preuzele rizične isporuke. 

Osim toga, EU je zabranila sav uvoz kalijum hlorida iz Belorusije. 

"Industrija smanjuje svoju zavisnost od Rusije, ali to je postupan proces, neće se događati iz dana u dan. Govorimo o milionima kontejnera, stotinama brodova”, rekao je Hansen.

Alternativa u Africi?

Moguće rešenje proizvođači vide u Maroku koji je jedan od retkih održivih alternativa ruskom đubrivu. Ta afrička zemlja čini već 40 odsto evropskog uvoza fosfata, a što bi se moglo povećati u narednim mesecima i godinama. 

Tokom prvog tromesečja 2022. marokanska državna grupacija za eksploataciju fosfatnog kamena kao i proizvodnju fosforne kiseline i đubriva, zabeležila je promet od 24 milijarde evra - što je povećanje od 77 odsto u poređenju sa prošlom godinom u istom razdoblju. Navodno bi se mogla povećati za 50 odsto tokom sledeće četiri godine.

"Očigledno rešenje je kupiti više đubriva iz Severne Afrike, posebno Maroka i Bliskog istoka kao i možda Južne Afrike", naveo je Hansen. 

Ali, kada je u pitanju Afrika, stvari nisu tako jednostavne. Sankcije EU protiv Rusije uzrokovale su nestašicu hrane i đubriva u zemljama tog kontinenta zbog čega je pritisak na Maroko, ali i Egipat na Južnu Afriku veći. Najvažnije im je osigurati hemijska sredstva za vlastito tržište i domaće poljoprivrednike. 

Što se tiče zamene drugih zaliha potrebnih za proizvodnju, poput amonijaka, kojeg Rusija i Belorusija imaju u izobilju, Kanada i Alžir su navedeni kao potencijalni alternativni izvori.