Puhovi biraju tavane da prespavaju zimski san

Puhovi spadaju u glodare, a ima ih nekoliko vrsta: obični, baštenski, orašar i drugi. Najčešće se susrećemo s običnim ili sivim puhom Glis glis koji svojim izgledom podseća na vevericu. Naseljava južnu, srednju i istočnu Evropu, ostrva Krit i Siciliju, a prisutan je u Iranu, Turkmenistanu i delu evropske Rusije.

Čest je stanovnik listopadnih šuma, ali ostaje skriven zbog toga što je aktivan noću kada traži hranu. Težina tela se kreće od 150 do 170 grama. Dužina tela je do 18 centimetara, a repa do 15 centimetara.

Vešti penjači

Žive u manjim grupama ili pojedinačno, a brojnost populacije zavisi od dostupnosti hrane. Izuzetno se dobro penju po drveću gde provode većinu života. Prepoznaju se po zaobljenim ušima. Boja krzna na leđnoj strani je siva, dok su grudi i stomak beli. Oko očiju je krzno nešto tamnije i formira obruč. Razlika u izgledu između mužjaka i ženki ne postoji.

U zavisnosti od uslova života i dostupnosti hrane varira njihova brojnost, ali i odnos između broja mužjaka, kojih je često nešto više, i ženki. Mogu dostići starost i 12,5 godina, obično oko devet. Posle jedne godine ženke postaju polno zrele, ali se počinju razmnožavati tek u drugoj ili trećoj godini.

Bremenitost ženki traje 25 dana. Prosečan broj mladunaca u leglu je pet do šest, ali može da bude manji ili veći, do 10. Mladunci se brzo razvijaju. Već oko dvadesetog dana otvaraju oči, a posle pet dana počinju da se samostalno hrane. Gnezdo napuštaju za 1,5 meseci i sele se. U početku se mladunci iz istog legla kreću zajedno, a dešava se da takve zajednice zajedno zimuju.

Mužjaci obeležavaju granice svojih teritorija i učestvuju u podizanju mladih.

Prespava više od pola godine

Već početkom jeseni puhovi se povlače u zimski san. Za hibernaciju moraju da sakupe dovoljno sala. Mladunci i starije jedinke koje se ne ugoje obično stradaju tokom zime. Skoro dve trećine mladih ne preživi prvu zimu.

U snu im se smanjuje broj otkucaja srca, disanje je pliće, a temperatura tela je tri stepena Celzijusa. U ovakvom stanju provedu sedam meseci.

Veliki halapljivci

Za vreme aktivnog perioda najveći deo vremena provedu tražeći hranu. Prave velike štete, jer otkidaju i više plodova nego što im treba. Često stradaju voćnjaci i vinogradi. U ishrani najviše vole: orahe, lešnike, jabuke, grožđe, semenje, bobice. Jedu pupoljke, larve i odrasle insekte i ptičja jaja. Na manjim zasadima štete na vinovoj lozi mogu da budu i do 40 odsto, a na kruškama i do 20 odsto.

Preko dana se skriva u šupljim stablima, napuštenim gnezdima ptica, na tavanima kuća i pomoćnih objekata. Često se otkriju zbog vokalizacije i čudnih zvukova koje ispuštaju. Kada se nasele u potkrovljima i tavanima, stvaraju veliki nered. Potrebno ih je isterati i sve otvore dobro zatvoriti. Posebnu pažnju treba obratiti na ventilacione otvore.

Kako oterati slepe miševe s tavana?

Kod hvatanja u zamke najviše ih privlači iseckana jabuka. Hvatanje treba raditi kad nema mladih u gnezdu, jer će uginuti i javiće se veoma neprijatan miris. Spadaju u red zaštićenih životinja i ne treba ih ubijati. Kada ih uhvatite, odnesite ih što dalje u prirodu kako se ne bi vratili. Imaju brojne prirodne neprijatelje kojima su hrana. Najviše ih love sove, zatim lisica, kuna i divlja mačka.