Ministarstvo hrane, poljoprivrede i ribarstva postojalo je od 1896. godine i decenijama je predstavljalo temelj jednog od najvažnijih privrednih sektora u zemlji, a poljoprivreda je dugo bila simbol danskog ekonomskog razvoja i nacionalnog identiteta.
Odluka danske premijerke Mete Frederiksen da ukine Ministarstvo hrane, poljoprivrede i ribarstva, koje postoji više od jednog veka, predstavlja jednu od najradikalnijih reformi poljoprivredne politike u Evropi. Danska je tako postala prva država članica Evropske unije koja više nema posebno ministarstvo zaduženo za sektor poljoprivrede, čime je poslala snažnu poruku o promeni nacionalnih prioriteta, objavio je Eualive.
Prilikom predstavljanja nove vlade sa 21 članom početkom juna, mnogi su primetili da u njoj nema ministra poljoprivrede. To nije bio propust, već promišljena politička odluka. Nadležnosti nekadašnjeg Ministarstva hrane, poljoprivrede i ribarstva raspodeljene su između pet resora, pri čemu ključnu ulogu preuzima novoosnovano Ministarstvo prirode i dobrobiti životinja.
Danska time jasno pokazuje da zaštitu životne sredine, dobrobit životinja i borbu protiv klimatskih promena stavlja ispred tradicionalnih interesa intenzivne poljoprivredne proizvodnje.
Ministarstvo hrane, poljoprivrede i ribarstva postojalo je od 1896. godine i decenijama je predstavljalo temelj jednog od najvažnijih privrednih sektora u zemlji. Poljoprivreda je dugo bila simbol danskog privrednog razvoja i nacionalnog identiteta.
Međutim, njen značaj je tokom poslednjih decenija znatno opao. Pre 1950. godine poljoprivreda je učestvovala sa oko 20 odsto u bruto domaćem proizvodu Danske, dok danas taj udeo iznosi približno dva odsto. Broj zaposlenih u ovom sektoru smanjen je sa više od pola miliona na oko 63.000 ljudi, odnosno na nešto više od dva odsto ukupne radne snage, dok broj poljoprivrednih gazdinstava i dalje opada.
Poljoprivredni novinar Kjeld Hansen ovu odluku opisao je kao "pravi potres" za Akselborg, sedište najveće danske poljoprivredne organizacije. Istoričar Esben Beg Sorensen smatra da je reč o simboličnom završetku razdoblja u kom je Danska važila za veliku poljoprivrednu silu.
Ipak, ovaj sektor i dalje ima značajnu ulogu u izvozu. Poljoprivredni proizvodi čine oko 13 odsto ukupnog izvoza robe, a Danska ostvaruje izrazito pozitivan spoljnotrgovinski bilans u poljoprivredi.
Centralno mesto u danskoj poljoprivredi zauzima svinjarstvo. Zemlja sa oko šest miliona stanovnika godišnje uzgoji gotovo 30 miliona svinja, pri čemu se oko 90 odsto proizvodnje izvozi, bilo kao žive životinje ili prerađeno meso. Danska je među najvećim svetskim izvoznicima svinjskog mesa.
Čak 80 odsto poljoprivrednih površina koristi se za proizvodnju stočne hrane, prvenstveno za uzgoj svinja.
Međutim, upravo je ovaj model intenzivne proizvodnje poslednjih godina sve češće na meti kritika. Velike farme optužuju se za prekomerno zagađenje životne sredine osokom, zagađenje vodotokova i narušavanje dobrobiti životinja.
Javna rasprava dodatno je intenzivirana tokom ovogodišnjih parlamentarnih izbora, koje su mediji nazvali "izborima svinja". Dokumentarni filmovi i istraživačke knjige o uslovima na velikim farmama snažno su uticali na javno mnjenje. Istraživanja pokazuju da čak 95 odsto Danaca zahteva hitne mere za zaštitu pijaće vode.
Vlada Mete Frederiksen želi u potpunosti da promeni način na koji država podržava poljoprivredu. Umesto podsticaja koji prvenstveno zavise od veličine zemljišta, ubuduće će se nagrađivati aktivnosti koje donose korist društvu, poput očuvanja prirode, smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, zaštite voda i unapređenja dobrobiti životinja.
Istovremeno, Danska dodatno pooštrava svoje klimatske ciljeve. Plan je da do 2035. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 85 odsto, a da do 2045. postigne potpunu klimatsku neutralnost.
Među planiranim merama nalaze se stroža ograničenja upotrebe pesticida u blizini izvorišta pijaće vode, nova nacionalna strategija ishrane kojom se želi povećati domaća proizvodnja voća, povrća i mahunarki, kao i snažnije podsticanje lokalne i organske proizvodnje.
Razmatra se i smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na hranu, uz mogućnost potpunog ukidanja poreza na voće i povrće. Novi Zakon o prirodi i biodiverzitetu predviđa zaštitu 30 odsto državne teritorije, od čega će 10 odsto biti pod posebno strogim režimom zaštite.
Danska pooštrava zakon o zaštiti životinja - za zlostavljanje do šest godina zatvora
Od 2030. godine Danska planira da postane prva država na svetu koja će uvesti porez na emisije ugljenika iz stočarske proizvodnje.
Premijerka Meta Frederiksen otvoreno poručuje da je model intenzivnog uzgoja svinja "otišao predaleko" i da pripada prošlosti. Cilj vlade je razvoj poljoprivrede koja će biti korisnija lokalnim zajednicama, susedima, životinjama i prirodi.
Reforme obuhvataju i dijalog između poljoprivrednika, naučnika i ekoloških organizacija, restrukturiranje proizvodnje svinja, smanjenje zavisnosti od izvoza, kao i zabranu rutinskog kupiranja repova svinjama - prakse koja se primenjuje kako bi se sprečilo agresivno ponašanje životinja na prenatrpanim farmama.
Predstavnici poljoprivrednog sektora izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog najavljenih promena.
Predsednik Udruženja danskih uzgajivača svinja Jepe Bloh Nilsen deo predloga ocenio je kao "potpuno nerealan", upozoravajući da bi zabrana kupiranja repova mogla da ugrozi izvoz na važna tržišta poput Nemačke, Poljske i Italije.
Poslanik u Evropskom parlamentu i poljoprivrednik Asger Kristensen ukidanje Ministarstva poljoprivrede nazvao je "katastrofom", tvrdeći da će raspodela nadležnosti između više ministarstava otežati upravljanje bezbednošću hrane.
Deo sektora sa nepoverenjem gleda i na novu ministarku životne sredine Mariju Rojmert Gjerding, bivšu predsednicu Danskog društva za zaštitu prirode, smatrajući da bi interesi zaštite životne sredine mogli u potpunosti da zasene potrebe poljoprivrede.
S druge strane, organizacije za zaštitu životinja smatraju da zemlja ulazi u novu fazu razvoja. Brita Ris iz organizacije Animal Protection Denmark ističe da više od 200 miliona domaćih životinja u zemlji sada prvi put ima svoj glas u okviru Vlade, nezavisno od interesa poljoprivredne industrije.
Prema njenom mišljenju, upravo je stavljanje dobrobiti svinja i zaštite pijaće vode u središte javne rasprave omogućilo široku podršku građana za ovako duboke reforme.
Danski eksperiment pažljivo prate i druge evropske zemlje. Dok u mnogim državama, poput Sjedinjenih Američkih Država, industrijska stočarska proizvodnja i dalje dominira, a dobrobit životinja retko postaje važno političko pitanje, Danska pokušava da pokaže da se ekonomska konkurentnost može uskladiti sa očuvanjem životne sredine i višim etičkim standardima proizvodnje hrane.
Pred ovom nordijskom zemljom sada je veliki izazov - da pokaže može li jedna od najintenzivnijih evropskih poljoprivreda uspešno preći na održiviji model, a da pritom zadrži svoju ekonomsku snagu i vodeću poziciju na svetskom tržištu hrane.
Povezana stočna vrsta
Svinjarstvo predstavlja granu stočarstva kojoj je cilj proizvodnja i snabdevanje tržišta svinjskim mesom i drugim proizvodima. U današnje vreme posebna se pažnja posvećuje... Više [+]
Tagovi
Autor
