Interesne grupe imaju tri pravca pritiska na EU institucije protiv smanjenja upotreba sredstava za zaštitu bilja. Koja su to?
"Masovni pomor pčela u Međimurju u Hrvatskoj, istraživanje koje je pokazalo sve veću prisutnost pesticida u hrani i ogromne količine zabranjenih pesticida koje je ove godine zaplenila hrvatska carina su povezani događaji koju upućuju na isti zaključak - trenutna pravila koja kontrolišu upotrebu pesticida nisu adekvatna ili se ne sprovode dovoljno strogo", kazala je hrvatska evrozastupnica i izvestilac evrosocijalista za strategiju "Od njive do trpeze" Biljana Borzan.
Kako kaže, EU je planirala da prepolovi upotrebu tih sredstava do 2030., ali inflacijska kriza i rat u Ukrajini su taj cilj doveli u pitanju.
Dakle, Evropska komisija bi 22. juna 2022. trebalo da predstavi izmene i dopune direktive o održivoj upotrebi pesticida, glavnog evropskog propisa koji reguliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Izmene bi, između ostalog, trebalo da ciljeve smanjenja učine zakonskim za države članice, regulišu proces odobrenja za stavljanje pesticida na tržište, podstaknu upotrebu alternativnih, manje škodljivih sredstava i omoguće EU bolju kontrolu primene propisa u država članicama.
"Lobiranje da se to zaustavi je žestoko i pitanje da li će li novi zakon da ugleda svetlo dana kako je planirano", napomenula je Borzan. Kako kaže, interesne grupe imaju tri pravca pritiska na EU institucije.
Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe hemijskih pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je promovisanje kvazi rešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima ne trebaju pesticidi. Treći je mobiliziranje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Europu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi.
"Dokaz tome je žestoko i otvoreno protivljenje SAD-a ciljevima strategije Od njive do trpeze, američki lobisti uveliko deluju u Briselu", izjavila je hrvatska evroparlamentarka.
Takođe, ona je sprovela veliko istraživanje javnog mnenja, u kojem je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.
"Čak 91 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i životnu sredinu velika. Ali jasno je, konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja", istakla je.
Zato je, kaže, poljoprivrednicima nužno ponuditi alternative hemijskim pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike.
"Važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike, pri čemu Hrvatska stoji bolje od proseka EU", smatra Borzan.
Tagovi
Autorka
