Rat s Iranom blokira poljoprivredni izvoz: Posledice osećaju farmeri širom sveta

Rat na Bliskom istoku između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana ne pogađa samo geopolitiku i energetiku, već sve snažnije utiče i na globalnu poljoprivredu. Sukob ima posledice na nekoliko nivoa, od rasta cena energije i đubriva do poremećaja u međunarodnoj trgovini hranom, piše Agrarheute.

Jedna od ključnih tačaka krize je Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih pomorskih ruta na svetu. Zbog ratnih napetosti saobraćaj kroz taj prolaz, kojim prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, postao je izrazito otežan. Posledica je nagli rast cena nafte i dizela, što direktno povećava troškove u poljoprivredi.

Poljoprivredna proizvodnja uveliko zavisi od energije. Gorivo se koristi za rad poljo mehanizacije, transport i obradu zemlje, ali i za procese poput sušenja žitarica.

Rast cena energije pogađa i tržište đubriva

Procenjuje se da su cene dizela i gasa zbog sukoba porasle za približno 15 do 30 odsto, što je dovelo do sličnog rasta troškova sušenja. U praksi se za sušenje žitarica obično koristi između 0,5 i 1 litre lož-ulja ili dizela po toni i po procentnom bodu uklonjene vlage.

Posledice sukoba na Bliskom istoku: Rast cene azotnih đubriva na domaćem tržištu

Rast cena energije snažno pogađa i tržište đubriva. Proizvodnja đubriva zahteva velike količine energije, a dodatni problem predstavljaju poremećaji u transportu iz zemalja Persijskog zaliva. Procjenjuje se da između 25 i 30 odsto globalne trgovine azotnim đubrivima, posebno ureom i amonijakom, prolazi upravo kroz Ormuski moreuz. Među ključnim izvoznicima nalaze se Iran, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Zbog poremećaja u snabdevanju smanjuje se dostupnost i drugih važnih sirovina, poput sumpora, nusproizvoda prerade nafte i gasa, te fosfatnih đubriva iz regije. To dodatno povećava troškove ove proizvodnje širom sveta. Na primer, cijena uree na Bliskom istoku početkom marta premašila je 590 dolara po toni, što je više od 90 dolara po toni više nego nedelju dana ranije.

Smanjena dostupnost đubriva i rast troškova proizvodnje smanjuju profitne marže poljoprivrednika. U siromašnijim regionima to može značiti da će farmeri koristiti manje đubriva, što dugoročno vodi nižim prinosima. Posledica bi mogao da bude rast globalnih cena žitarica i uljarica.

Istorija pokazuje da rast cena hrane često prati društvena nestabilnost. Upravo su rast cena osnovnih namirnica i nesigurnost u snabdevanju hranom bili među važnim uzrocima političkih kriza i masovnih protesta tokom Arapskog proleća 2010. i 2011. godine.

Posebno pogođene zemlje Persijskog zaliva

Rat utiče i na međunarodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Transport robe postaje skuplji, sporiji, a u nekim slučajevima i potpuno blokiran. Posebno su pogođene zemlje Persijskog zaliva koje u velikoj meri zavise od uvoza hrane. Katar, na primer, oko 90 odsto hrane uvozi iz inostranstva. Zemlje regiona zavise od uvoza oko 95 odsto soje, 91 odsto biljnih ulja i 89 odsto kukuruza. Veliki deo šećera takođe stiže brodovima, a deo se u regionu rafiniše i potom izvozi u Afriku i druge delove sveta.

Poremećaji u transportu pogađaju i izvoznike. Pšenicu u zemlje Persijskog zaliva uglavnom izvoze Kanada, Evropska unija, Australija, Rusija i Ukrajina, dok kukuruz dolazi najviše iz Argentine, Brazila i Sjedinjenih Američkih Država. Veliki izvoznici mesa su Brazil, SAD i Francuska, dok su Australija i Novi Zeland važni dobavljači govedine i janjetine.

Poljoprivrednici na Novom Zelandu posebno zavise od izvoza jagnjetine i mleka u prahu u zemlje Persijskog zaliva, zbog čega analitičari upozoravaju na moguće zastoje i kašnjenja u transportu rashlađenih proizvoda.

Prevoz kontejnerom skočio na 3.800 dolara

Problemi su se pojavili i u izvozu pirinča iz Indije, posebno sorte basmati. Sukob je poremetio izvozni lanac prema Iranu i zemljama Persijskog zaliva. Prema dostupnim informacijama, oko 400 hiljada tona basmati pirinča trenutno je blokirano u lukama ili na moru. Troškovi prevoza kontejnera porasli su s oko 1.800 na gotovo 3.800 dolara, što je više nego dvostruko povećanje. Istovremeno se indijski proizvođači suočavaju s padom otkupnih cena na domaćem tržištu.

Humanitarna organizacija Brot für die Welt (Hleb za svet, op.ur.) upozorila je da aktuelna kriza podseća na posledice ruskog napada na Ukrajinu. Prema njihovoj oceni, situacija pokazuje koliko je globalni prehrambeni sistem ranjiv, posebno zbog velike zavisnosti od fosilnih goriva i međunarodnoj trgovini.

Iran zabranio izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda - šta to znači za globalno tržište?

Posledice sukoba osećaju i evropski poljoprivrednici, iako za sada uglavnom indirektno. Najčešći problemi su kašnjenja u transportu, viši troškovi prevoza i osiguranja te slabija potražnja za nekim skupljim proizvodima. Ipak, stručnjaci smatraju da evropski proizvođači verovatno neće doživeti tako nagle prekide izvoza kao zemlje poput Novog Zelanda ili Brazila, koje veliki deo svoje poljoprivredne proizvodnje plasiraju upravo na tržišta Persijskog zaliva.