Salaši - između idealizovanog i stvarnog

Izložba "Salaši - između idealizovanog i stvarnog", iako otvorena još 2014. godine i dalje privlači veliku pažnju. Muzej grada Novog Sada je zahvaljujući autorima Vesni Nedeljković Angelovske i Feđi Kiseličkom uspeo da postavku prikaže i u Beogradu, Bačkom Petrovom Selu, Bečeju, Rumi,a u februaru ove godine i u Zrenjaninu.

Bogat društveni život nekadašnjih salašara

Salaši su prošli dug put - od porodičnih ekonomskih jedinica, preko zakonske zabrane njihove gradnje, do savremenih farmi, piše RTS. Upravo su ovu istoriji salaša u 20. veku istraživali stručnjaci muzeja. Kako kažu, salašari nisu bili usamljeni, nego su vodili bogat društveni život, a njihova imanja bila su grupisana.

"Nije bilo tako kako mi danas vidimo salaše, vrlo usamljene u ataru. Svojevremeno su tu bili i mlinovi i sporovozni voz ‘ćira’ koji je išao kolosekom uske pruge, železničke stanice, čarde, kafane, svirci u vreme kada se ne radi na njivi. Mnogo vremena za dokolicu, za druženje i mnogo, mnogo rada, pa samim tim i mnogo plodova tog rada", objašnjava Vesna Nedeljković Angelovska.

"Jaz između idealizovanog značenja pojma salaš i stvarnog stanja salaša danas je širok i oni zapravo čine dve krajnosti. Kod prvog značenja, to je potreba ljudi da veruju u san (lični ili marketinški), a kod drugog značenja to je realnost u kojoj svet salaša nestaje i ustupa mesto nekom drugom, novom svetu", stoji na sajtu Muzeja grada Novog Sada.

Salaši idealni za organsku poljoprivredu

Salaši su vremenom nestajali zbog spajanja sa selom, agrarne reforme, komasacije. Mnogi od njih danas propadaju, a salašari se žale i na česte krađe. Sa druge strane, mnogi su ova mesta iskoristitli kako bi pokrenuli posao. Sanel Topčagić je tako izgradio novu kuću gde živi i štalu za 40 krava. Njegovo mišljenje je da budućnost salaša nije u etno-turizmu, već u stvaranju proizvoda organske i zdrave hrane:

"Ljudi to počinju to da traže, iako ovakvo jaje, mleko, ili meso, još uvek nije toliko na ceni. Da bar postoji neka poveća potražnja za takvim proizvodima, na ovim salašima je maltene idealno da se tako nešto proizvede."

Salaši za vas

Vodič kroz turističku ponudu vojvođanskih salaša, "Salaši za vas", delo je Miroslava Božina.  Predstavio je 65 turističkih i vinskih salaša širom Bačke, Banata i Srema, njihove specijalitete, kao i 100 salašarskih pojmova, koji objašnjava šta su ajgir i ambar, brica i brnjica, ćilim i čardak, fićok i fruštuk, glokna i guvno, kačica i levča, piše RTV.

"Salaš je jedna usamljena kuća na planeti i mesto koje najbliže dodiruje nebo i zemlju. Salaš može da bude pustolovina i mesto gde ćete da se provedete, da uz hranu, tamburaše, pa ako se i opijete, i da prenoćite, provedete nezaboravne trenutke. Na salašima ima puno toga da se nauči, oni zaista predstavljaju jednu kulturno istorijsku baštinu ovog prostora", rekao je Božin.