Samo je nebo granica za rusku poljoprivredu - u Sibiru će saditi lubenice?!

Samo je nebo granica za rusku poljoprivredu! Brojke iz ruskog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je ruski izvoz pšenice samo u 2017. skočio gotovo 50% u odnosu na prošlu godinu, čime je zemlja zadržala poziciju prvog svetskog izvoznika. Izvoz ruske pšenice iznosio je 33,7 miliona tona godišnje za poljoprivrednu godinu 2017-2018, što je 43% više nego u istom razdoblju. Gotovo je udvostručen i izvoz ječma, prelazeći 4,8 miliona tona. Rusija je takođe izvezla 4,5 miliona tona kukuruza (6% godišnje povećanje) i 287.000 tona drugih useva (povećanje od 44%).

Prema Ruskom institutu za istraživanje poljoprivrednih tržišta, kapacitet Rusije daleko je od iscrpljenosti, a kako je došlo do toga? Naime, još 2014. zbog rata u Ukrajini i na Krimu, SAD i EU uvele su Rusiji embargo. Zemlja na čelu sa nedodirljivim Vladimirom Putinom, odlučila je da postane samodovoljna u proizvodnji hrane. Stopiran je uvoz, čime su otvorili vrata domaćoj proizvodnji.

Američke kompanije zatvaraju kancelarije zbog ruske konkurencije

Prvi put su nadmašili američki pšenični izvoz 2016. godine. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD-a, Rusija sada kontroliše 22% svetskog tržišta pšenice u tonama, a EU i SAD kontrolišu 14%, odnosno 13%. Prema ekonomskom analitičaru Maksimu Rubčenku, jednostavno objašnjenje za ono što je uzrokovalo bum je da je Rusija ponudila kombinaciju konkurentnih cena i visoki kvalitet, koju su prepoznali svetski uvoznici žitarica.

Zanimljivo je da je krajem 2017. godine, američka kompanija Wheat Associates, najveća svetska izvoznica pšenice, najavila da će zatvoriti svoju kancelariju u Egiptu zbog ruske konkurencije. "Bukvalno se ne možemo takmičitiu ceni pšenice na tim tržištima u poređenju sa Rusijom", rekao je Stiv Merker (Steve Mercer). 

Rusija prodaje na  tradicionalnim francuskim tržištima 

Takođe, u 2017. godini Francuska je bila prisiljena da gotovo prepolovi izvoz pšenice, nakon što je suša pogodila zemlju, podstakavši Rusiju da započne prodaju na tradicionalna francuska tržišta u Africi, uključujući Senegal i Maroko. Ruska pšenica je sve poželjnija i u Nigeriji, Bangladešu i Indoneziji, a izvoznici se već pripremaju za Alžir, koji planira da ukine ograničenja uvoza. Prošle godine, Rusija prodala 100.000 tona pšenice u Meksiko, što je obično glavno mesto proizvođača američkih pšenice.

Uloga ruske Vlade u bumu

Ruska vlada itekako je odigrala ulogu u ovom bumu. Pokrenuta je kampanja podrške domaćim proizvođačima, povećane su koncesije i subvencije, a ispravljeni su i zakonski propisi o zemljištu. Podsticali su železnički saobraćaj, izgradnju novih terminala u lukama Rusije kao i stvaranje mreže veleprodajnih centara za distribuciju.

Dva dodatna aduta

Rusija, kažu, ima i dodatna dva aduta u rukavu, uključujući i velike količine neiskorišćenih poljoprivrednih površina. Ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev primetio je da se Rusija "redovno suočava sa situacijom koju nećete naći u drugim zemljama, odnosno postojanju napuštenog poljoprivrednog zemljišta". Prema rečima ministra, "apsolutno je realno da se oporavi najmanje deset miliona hektara". U tu svrhu Ministarstvo je pripremilo nove nacrte zakona koji imaju za cilj da pojednostave postupake za oporavak ove zemlje, povećavajući porez na neiskorišćeno poljoprivredno zemljište. Vlada je takođe povećala finansiranje poljoprivrede. Očekuje se da će se osigurati dodatna sredstva za ruralni razvoj, povlašćene kratkoročne kredite i modernizaciju mašina i opreme.

U pogon stavljaju zapuštena poljoprivredna zemljišta

Bum nije ograničen samo na žitarice. Rusija je već zamenila uvoz svinjetine i piletine domaćom proizvodnjom, te je postala vodeći globalni proizvođač šećerne repe. Raste i broj plastenika sa povrćem, a u skoroj budućnosti, ruski poljoprivrednici planiraju da povećaju izvoz mleka, ribe i mesa u Tursku i Kinu. Tako Rusija ukida ograničenje uvoza turskog paradajza. Što se tiče Kine, ministar je rekao da se kineska strana već dogovorila da kupi rusko prerađeno meso, u obliku konzervirane robe, čorbe, itd. Pregovori o ostalim proizvodima se nastavljaju.

Drugi adut im je Sibir! Naime, sibirski klimatolozi Ruske akademije nauka (RAS) predvideli su odlične izglede za poljoprivredu u regionu, rekavši da će sibirska klima biti pogodna za poljoprivredu. Nadežda Čebakova, doktori bioloških nauka, i Elena Parfenova, kandidatkinja bioloških nauka proučavale su moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. 

Sibir zbog klimatskih promena postaje pogodan za poljoprivredu

Prema njihovim prognozama, klima u srednjem Sibiru će postati "mekša" do 2080-ih. Predviđaju da će do kraja XXI veka 50% do 80% srednjeg Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Proračuni pokazuju da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati povoljne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastog voća, kukuruza, pa čak i nekih sorti grožđa.

Rus popije gotovo 16 litara vodke godišnje

Naravno, uz Ruse se uvek veže vodka, koja zapravo na ruskom znači "voda". S obzirom na to da se nacionalno piće Rusije, koja broji 144 miliona stanovnika, većinom proizvodi od sirka, raži, kukuruza ili pšenice - ne sumnjamo da će i ta proizvodnja rasti. Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2011. godine, prosečan Rus godišnje popije 15.76 litara vodke.

Rusija se sastaje sa selekcijom Hrvatske danas (07.07.) od 20 sati u Sočiju.