Širenje afričke svinjske kuge: Divlje svinje i ljudski faktor prete Srbiji, BiH i Hrvatskoj

Najnoviji podaci Agencije za zdravlje životinja i biljaka (APHA) ukazuju na zabrinjavajući trend širenja afričke svinjske kuge (ASK) širom Evrope. U poslednja dva meseca virus je potvrđen u čak 16 zemalja, uz gotovo 2000 zabeleženih slučajeva, što dodatno opterećuje evropski stočarski sektor i izaziva strah od novih privrednih gubitaka, objavio je Nationalpigassociation.

Prema izveštajima Svetske organizacije za zdravlje životinja, bolest je od početka godine do kraja februara potvrđena kod domaćih svinja u nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Rumuniju. Istovremeno, virus se nastavlja širiti među populacijom divljih svinja, koja predstavlja ključni rezervoar zaraze.

Divlje svinje - glavni izvor širenja

Podaci pokazuju da je najveći broj slučajeva zabeležen upravo kod divljih svinja. U posmatranom razdoblju registrovano ih je 1871, što potvrđuje trend rasta koji traje još od 2025. godine. U poređenju s tim, broj slučajeva kod domaćih svinja znatno je manji - zabeležena su 64 slučaja, što ipak predstavlja stabilnije stanje u odnosu na vrhunac epidemije iz 2023. godine.

Stručnjaci upozoravaju da je upravo nekontrolisano kretanje divljih svinja jedan od ključnih razloga širenja bolesti, ali i da ljudski faktor i dalje igra značajnu ulogu u prenosu virusa na velike udaljenosti.

Jedno od najznačajnijih novih žarišta nalazi se u Španiji, gde je do kraja februara potvrđeno 162 slučaja, svi u Kataloniji. Najnovija otkrića u blizini Sant Feliu de Llobregata, južno od prethodno zabeleženih lokacija, dovela su do proširenja zona ograničenja.

Odstreliće 12.000 jedinki: Afrička svinjska kuga potvrđena u Barseloni

Važno je naglasiti da zasad nijedna farma nije pogođena, ali su vlasti uvele stroge mere kontrole. One uključuju ograđivanje zaraženih područja, intenzivno uzorkovanje odstrijeljenih divljih svinja, aktivno traženje lešina i postavljanje zamki.

Novo zoniranje omogućava određeno kretanje domaćih svinja i proizvoda izvan najrizičnijih područja, što predstavlja olakšanje za poljoprivrednike, ali i izazov za kontrolu bolesti.

Širenje prema zapadu, ali i pozitivni pomaci

U Nemačkoj je tokom januara i februara zabeleženo 80 slučajeva kod divljih svinja, većinom povezanih s ranijim izbijanjima. Najviše ih je u Severnoj Rajni-Vestfaliji, gde se virus nastavlja širiti, uključujući nova područja poput grada Olpea.

U izveštaju APHA-e ističe se zabrinutost zbog približavanja francuskoj granici, ali se naglašava i da je bolest uglavnom zadržana unutar kontrolisanih, ograđenih zona.

Istovremeno, dolaze i pozitivne vesti: nemačka pokrajina Saksonija proglašena je slobodnom od ASK-a nakon više od godinu dana bez novih slučajeva, što pokazuje da stroge mere kontrole mogu dati rezultate.

Situacija nije ništa manje ozbiljna ni u drugim delovima Evrope. Italija je u januaru prijavila gotovo 200 slučajeva kod divljih svinja, dok je Poljska zabeležila čak 434 slučaja širom zemlje. U Mađarskoj su potvrđena još 202 slučaja, a Rumunija se i dalje suočava s novim izbijanjima bolesti kod domaćih svinja. Ovi podaci ukazuju na to da se virus održava i širi na širokom geografskom području, uprkos dugogodišnjim naporima za njegovo suzbijanje.

Čovek odgovoran za unošenje AKS-a među divljim svinjama - potrebne zajedničke snage u suzbijanju

Ova bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali ima razorne posledice za svinjarstvo i poljoprivrednu proizvodnju. Svako novo izbijanje znači eutanaziju životinja, zabrane kretanja i ozbiljne finansijske gubitke za uzgajivače. Za zemlje poput Hrvatske, gde je svinjarstvo važan deo poljoprivredne proizvodnje, širenje bolesti predstavlja dodatni pritisak na već osetljiv sektor.

Uloga čoveka u širenju bolesti

APHA posebno upozorava na ulogu ljudskog faktora u širenju virusa. Ilegalni transport mesa i proizvoda životinjskog porekla iz zaraženih područja i dalje predstavlja jedan od najvećih rizika.

"Potencijalno visok rizik za nekomercijalni uvoz svinjskih proizvoda i dalje je vrlo zabrinjavajući", navodi se u izveštaju, uz napomenu da su u lukama zabeleženi slučajevi ilegalnog unosa mesa nepoznatog porekla i sa niskim higijenskim standardima.

Takvi propusti u biosigurnosti mogu omogućiti ulazak virusa u nova područja, uključujući i zemlje koje su do sada bile pošteđene većih izbijanja. Prema proceni APHA-e, rizik od unošenja afričke svinjske kuge u nove zemlje putem živih životinja i proizvoda životinjskog porekla ostaje srednji, dok je rizik povezan s ljudskim delovanjem i dalje visok. Stručnjaci upozoravaju da će dalji razvoj situacije zavisiti od efikasnosti kontrolnih mera, ali i od odgovornog ponašanja svih učesnika u lancu proizvodnje i distribucije hrane.

U trenutku kada se Evropa suočava s brojnim izazovima u poljoprivredi i bezbednosti snabdevanja hranom, širenje ASK-a dodatno naglašava koliko je važno ulagati u biološku sigurnost, nadzor i međunarodnu saradnju kako bi se sprečile još veće posledice.