Skuplje mineralno đubrivo, povrće, junetina - rezultat uvezene inflacije?

Od aprila do aprila cene su u Srbiji porasle u proseku 9,6 odsto. Reč je o uvezenoj inflaciji, kažu u Vladi, kao posledica poskupljenja hrane i energenata u svetu, piše RTS.

Od decembra u Srbiji je najviše poskupelo povrće, čak 30 procenata. Cena junetine skočila je za 17,5, a ribe za 17 odsto. Jednocifren rast beleže mlečni proizvodi, piletina, svinjsko meso... Samo je brašno pojeftinilo - oko pet procenata. Poskupljenja bi, kažu u resornom ministarstvu, bila daleko veća da država nije ograničila cene osnovnih životnih namirnica i goriva.

Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti kvartal prošle, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: mineralna đubriva (133,4 odsto), hrana za životinje (27 odsto) i sredstva za zaštitu bilja (28,8 odsto).  

Sa međugodišnjim rastom cena od 9,6 odsto, Srbija je, kažu u Vladi, u boljoj poziciji čak i od nekih članica Evropske unije. Dve trećine poskupljenja kod nas čini takozvana uvezena inflacija.

Očekuju se viši prinosi

Viši naučini saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, kaže da su izvori inflacije u Srbiji, kao i u drugim zemljama Evrope, energenti i hrana.

Cene žitarica ponovo rastu - manja će biti i ponuda i potrošnja?

"Onda makar u tom delu hrane koja, podsetiću, ima najznačajniji ponder u rastu cena - čak 31 posto čine hrana i bezalkoholna pića, onda nekako moramo sa optimizmom gledati ovu godinu. Dolazi nam nova poljoprivredna sezona, prinosi će verovatno biti viši nego prošle godine. Po tom osnovu, možemo se nadati stabilizaciji cena, ako ne nižim cenama", napominje Nikolić.

Ministar finansija Siniša Mali ukazuje da je danas možda manje važna cena, a da je važnije koliko nečega imate.

"Naša poljoprivreda je jaka. Imamo svega što je neophodno i za godinu-dve unapred, bar kada je hrana u pitanju. Sada se borimo i za energente", kaže Mali.

Ekonomska kriza izazvana pandemijom, produbljena zbog sukoba u Ukrajini je, kažu stručnjaci, možda i najveća kriza od Drugog svetskog rata, pogotovo što je neizvesno koliko će trajati.