Slabo interesovanje za osiguranje useva

Samo 10% od ukupno posejanih poljoprivrednih površina u Srbiji, obuhvaćeno je osiguranjem. Kako prenose Novosti, to je još daleko od prakse razvijenih zemalja gde se procenat osiguranja u poljoprivredi ide od 50%, pa do čak preko 70% kakva je praksa u Austriji.

Samo 250.000-300.000 ha osigurano

Na stručnom predavanju "Osiguranje u agrobiznisu", rečeno je da od 3.679.603 ha poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji, svega 250.000-300.000 ha ima polisu osiguranja.

Poljoprivrednici nedovoljno informisani o osiguranju

Kako je istakla direktorka jedne filijale u Sremskoj Mitrovici, mali procenat osiguranja kod poljoprivrednika posledica je loše finansijske situacije, ali i nedovoljne informisanosti i slabo razvijene svesti. Ona dodaje da se osim ratarskih kultura, koje se najviše osiguravaju, u poslednje vreme primetan trend osiguravanja voćnjaka i vinograda.

Ona daje ističe da interesovanje poljoprivrednika za osiguranje useva raste iz godine u godinu. Glavni razlog je to što našu zemlju sve češće pogašaju elementarne nepogode koje svake godine ostavljaju sve veće posledice.

Isplati li se osigurati useve?

Ratar Miloš Kevilj, iz Divoša, kod Sremske Mitrovice, tvrdi da je ove godine imao štetu na desetak hektara pšenice gde mu je propalo oko oko 60% useva, tako da mu se isplatilo što se osigurao. Kako napominje on je počeo da osigurava svoje useve još osiguranjem 2013. godine i tu praksu je nastavio do danas. Kevilj naglašava da s obzirom na promenu klime u svetu, svaki proizvođač treba da se osigura jer se rizik da to ne učine uopšte ne isplati.

Vinogradari koji se ne osiguraju previše rizikuju

Dragan Trivanović, koji u Erdeviku ima oko 50 ha vinograda kaže da su ulaganja u proizvodnju vina i grožđa veoma velika, pa se se rizik ne isplati. Prema njegovim rečima značaj osiguranja vinove loze i grozđa je veliki jer je to fabrika pod vedrim nebom, a naročito sada, sa kada zbog klimatskih promena imamo žarka leta i dosta grada. Zato, kako ističe vinogradari moraju da se osiguraju da ne odu u gubitke jer uzgoj vinograda na godišnjem nivou uopšte nije jeftin. Trivanović zaključuje da se u poslednje 2 godine pojavljuju i rani mrazevi koji takođe uništavaju značajan procenat poljoprivrednih kultura, naročito u voćarstvu.

Foto: simazoran / Bigstock