Srbija u borbi protiv klimatskih promena

O važnosti borbe protiv klimatskih promena na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine "Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU - izazovi, odgovori i mogućnosti", govorila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković, a u uvodnom je izlaganju istakla:

"Borba protiv klimatskih promena jedna je od najbitnijih tema međunarodne zajednice, posebno ove godine, jer se očekuje usvajanje novog međunarodnog dogovora o obavezama za period posle 2020. godine. Okvirna konvencija UN-a o promeni klime definisala je cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, a način postizanja ovog cilja, za period 2008-2012. godina, bio je utvrđen Kjoto protokolom. S obzirom da su obaveze iz Protokola istekle, pregovori o obavezama za period posle 2012. započeti su 2007. godine i još uvek traju. Cilj je da novi dogovor bude usvojen na 21. Konferenciji država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, koja će biti održana ove godine u Parizu."

Procenjene mogućnosti smanjenja emisija gasova do 2030. godine

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, potpomognuto međunarodnim projektima i u saradnji sa relevantnim državnim institucijama, napravilo je procene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Ove procene će u predstojećem periodu biti dodatno analizirane sa Evropskom komisijom, i nakon usvajanja od strane Vlade dostavljene Konvenciji. Prema ovim procenama, nivo emisija u 2030. godini kreće se od porasta emisija za 4,3% do smanjenja od 9,8% u odnosu na emisije 1990. godine.

Srbija ne doprnosi značajno globalnim emisijama gasova

Sudeći prema raspoloživom podacima, Srbija svojim ukupnim emisijama ne doprinosi značajno globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, o čemu svedoče inventari emisija za 1990., ali i period od 2010. do 2013. godine. Osim toga, emisija gasova sa efektom staklene bašte za 2013. godinu smanjena je za 3,5% u odnosu na 2010. i 25,1% u odnosu na 1990. godinu.

Prve procene pokazuju da ukupne materijalne štete, izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine prelaze 5 milijardi evra, a više od 70% gubitaka je povezano sa sušom i visokim temperaturama. S druge strane, poplave su samo u 2014. godini prouzrokovale ogromne štete. Cilj Ministarstva je, da procene dugoročnih investicija u prioritetne akcije za smanjenje rizika i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, izradi do kraja 2015. godine. Ove procene biće izrađene na osnovu analiza pogođenosti, pre svega, u sektorima hidrologija i vodni resursi, šumarstvo i poljoprivreda, koje je Ministarstvo izradilo za potrebe Drugog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Prioritet - izrada strategije borbe protiv klimatskih promena

"Pored obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN-a o promeni klime, Ministarstvo u saradnji sa drugim institucijama Vlade, ali i predstavnicima privrede i nevladinih organizacija i uz finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije, započelo je uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte i ostalih informacija od značaja za klimatske promene. Ova aktivnost značajna je za nas, kako sa aspekta usaglašavanja nacionalnog sa zakonodavstvom Evropske unije, tako i jer će nam omogućiti sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, kao osnov za analizu i unapređenje politika i mera koje doprinose borbi protiv klimatskih promena", istakla je Bogosavljević Bošković te na kraju zaključila: "Izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i do kraja 2018. godine imaćemo jasno definisane ciljeve i načine njihovog postizanja, a kako bi smanjili efekte promene klime na nacionalnom nivou, ali i doprineli globalnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, na ekonomski isplativ način".