Srpski poljoprivredni novinari u poseti Hrvatskoj - šta nakon ulaska u EU?

Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) organizovala je u Zagrebu susret 15 srpskih i hrvatskih agrarnih novinara na kojem su predstavnici Komore i kompanije AGRIVI prezentovali novinarima stanje u poljoprivredi naših komšija, nakon ulaska u EU.

Srpskim novinarima prestavljeno je na koji se način hrvatski poljoprivrednici bore za svoje interese kroz 19 sektorskih Odbora kao i kroz delovanje u krovnom udruženju EU poljoprivrednika Copa Cogeca.

Prikazali su im i rezultate poljoprivrede nakon ulaska Hrvatske u Uniju za koju je, kaže, bila nepripremljena jer su imali prve dve, tri godine otvorene granice za brdo stranih proizvoda, a izvoznici nisu bili spremni za nova tržišta, te im približili ciljeve nove Zajedničke poljoprivredne politike EU, koja ide u smeru zelene.

"Ali, i hrvatski i srpski poljoprivrednici danas imaju dosta slične probleme, jer su zemlje u našem okruženju, pre svega Austrija, Slovenija, Mađarska, Italija i Poljska, kroz decenije rada i borbe shvatile kako su zajednički rad poljoprivredne Komore i Savetodavne službe najbolja formula uspeha u poljoprivredi", naglasio je predsednik HPK Mladen Jakopović.

U ratu zbog stočarskog sektora

Prema njegovim rečima, preteran jeftin uvoz, slaba potrošačka snaga, stavljanje poljoprivrede u negativan kontekst doveli su Hrvatsku do pada proizvodnje u gotovo svim sektorima. Iako se poslednjih godina vide pozitivni pomaci, jer raste vrednost ove proizvodnje pa imaju sve više investicija kroz EU fondove, pred njima je izrada ključnih strateških planova koji će morati da ispoštuju ciljeve nove ZPP, politike koja pred EU poljoprivrednike stavlja sve veće izazove i zahteve. 

Kako se čulo, sada se Hrvatska nalazi u "ratu" što se tiče stočarskog sektora jer su cene žitarica na domaćem tržištu otišle u nebo, te je nužan izlaz u vidu solarnih ploča na krovovima farmi. Ali, isto tako, kaže on, nužno je da Ministarstvu poljoprivrede partneri budu energetski sektor i turizam koji se našao na udaru u pandemiji Covida-19, a što je pogodilo i poljoprivredni jer se višak hrane, pre svega voća i povrća iz Mediteranskih zemalja, našao na zajedničkom EU tržištu.

Odgovarajući na pitanja, Jakopović je kazao da na selu, bez obzira na krizu, uvek ima hrane, ali je problem što ne postoji nijedan lanac, osim za voće i povrće, za njenu "hladnu dostavu" u zemlji. Hrvatska pošta radi druge vrste dostava za nula kuna, a na tome polju nije profunkcionisao ni portal resornog ministarstva, istakao je predsednik HPK, koja je osnovana 2009. godine, a danas ima pet zaposlenih i 70.000 članova, koji plaćaju dve vrste članarine.

Inače, reč je o projektu "Puls Europe - medijske posete EU" koji finansira Delegacija EU u Srbiji, a sprovodi ga British Council Srbija u saradnji sa EU Media Trips, pa srpski novinari borave u Hrvatskoj od 30. avgusta do 3. septembra. Ideja projekta je da nakon posete naprave medijske priloge o tome koliko se poljoprivredna politika promenila i unapredila ulaskom RH u EU, te predstave iskustva u korišćenju strukturnih fondova i promocije hrvatskih primere dobre prakse - projekte finansirane iz EU fondova. 

Na profitabilnosti proizvodnje padaju i mali i veliki

Mate Knezović, operativni direktor kompanije AGRIVI, agrotehnološke kompanije koja je poslednjih godina ostvarila izuzetne rezultate u primeni novih tehnologija i razvila globalno vodeću platformu za upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom prezentovao je ovu platformu, koja ima poslovna rešenja za 250 različitih biljnih proizvoda u više od 100 zemalja na 10 jezika.

"Naše platforme imaju za cilj upravljanje poljoprivrednom biljnom proizvodnjom globalno pa pomažu gazdinstvima i poljoprivredno-prehrambenim kompanijama u ostvarivanju ekonomski i ekološki održive proizvodnje. Među vodećim smo firmama unutar svog sektora, a posvećeni smo rešenjima koja olakšavaju proizvodnju hrane i stvaranju pozitivnog učinka jer na profitabilnosti proizvodnje padaju i mali i veliki proizvođači", objasnio je Knezović.

U Srbiji i Hrvatskoj problem cena svinjskog mesa 

Predsednik udruženja agrarnih novinara Srbije "Agropress" Goran Đaković kaže da je video da su problem na putu hrvatske poljoprivrede u EU bili konsultanti za fondove. Taj će problem, smatra, u Srbiji biti još i veći jer imaju svega 30 EU konsultanata, a u našoj zemlji je više od 300.000 poljoprivrenih gazdinstava, za koje očekuje da će se njihov broj osetno smanjiti, kako se zemlja bude približavala EU.

Dalje, naveo je da je svinjsko meso u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, "osetno jeftino" kod proizvođača, a višestruko skuplje na trgovačkim policama, pa upozorava na sve prisutniji uvoz svinjetine iz Poljske, koja je i upitnog kvaliteta. Tu je problem onlajn dostave hrane u pandemiji, jer osim voća i povrća, to nije bilo moguće kod mleka, mlečnih proizvoda i mesa. Istakao je i problem naših poljoprivrednika bez zemlje, takozvanih bezzemljaša, koji imaju farme, ali nemaju zemljište za sistem krava-tele.

Inače, Srbija ima suficit poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, čiji je izvoz u 2020. godini iznosio 4,1 milijardi dolara, a na uvoz hrane je otišlo 1,8 milijardi dolara.