Šta inflacija donosi poljoprivrednicima i proizvođačima hrane?

Gotovo polovina kupaca prehrambenih proizvoda, njih 46 odsto, protiv inflacije se bori kupujući u prodavnicama s nižim cenama, a 43 odsto kupuje više artikala na akciji, pokazalo je istraživanje The Feedback Group, koja je anketirala više od 1.200 kupaca.

Sve strategije za kupovinu

Imaju kupci i druge strategije pa se tako 38 odsto njih umesto za dobro poznate, nacionalne odlučuju za privatne robne marke, njih 25 odsto uzima veća pakovanja kako bi po jedinici/porciji prošli jeftinije, a njih 25 odsto kupuje manje artikala impulsivno, u zadnji tren nego što bi to radili inače. Takođe, odlučuju se za slične, ali jeftinije namirnice od onih koje su inače kupovali (24 odsto), a 23 odsto planira kupovinu prema akcijama koje su navedene u letku prodavnice.

Ima onih koji se još više trude pa pre kupovine upoređuju cene u više prodavnica (18 odsto). Zanimljivo je da se manji deo njih, 15 odsto odlučuje za manje zdravu, ali jeftiniju hranu, a njih 12 odsto je odlučilo da smanji kupovinu ekoloških proizvoda.  

Kupci su pitani za koji bi artikl želeli da supermarketi snize cenu. Kategorija s najvećim brojem odgovora, meso, imala je više nego dvostruko veći broj odgovora od sledeće najviše kategorije, mlečnih proizvoda (gde je mleko bilo najviše spomenuto). Na trećem je bilo voće i povrće. 

Zdravlje visoko među prioritetima?

Jedno od istraživanja, koje je u SAD-u sprovela konsultantska kuća "Deloitte", u kojem je učestvovalo 2.054 osobe, pokazuje da je kupcima prehrambenih proizvoda zdravlje i dalje na visokom mestu. Čak 84 odsto njih i dalje uzima u obzir taj faktor kod kupovine sveže hrane. Čak 55 odsto njih kaže da su spremni platiti više za takvu hranu jer ona doprinosi njihovom zdravlju i blagostanju. Ali, očekuju da informacije o dobrobitu takvih proizvoda moraju da budu tačne i jasno označene na ambalaži ili da ih o njima može edukovati prodavac. 

Analiza je pokazala i to da gotovo svaki peti ispitanik menja svežu hranu za smrznutu ili drugu konzerviranu hranu zbog uštede (18 odsto), posebno u ruralnim i grupama s nižim prihodima. 

Kako znamo, istraživanje koje je sprovela Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) pokazala je takođe kako je građanima EU, cena najveći faktor pri odabiru hrane. Na drugom mestu im je ukus, a na trećem sigurnost. 

Sve su ovo pokazatelji koje u vreme globalnih previranja i visoke inflacije svaki proizvođač hrane treba da ima na umu. 

Prilagođavanje novonastaloj situaciji 

Rat u Ukrajini poremetio je očekivanja mnogih ekonomista koji su prognozirali da će 2022. biti godina snažnog ekonomskog oporavka, nakon što su ljudi tokom pandemije uštedeli jer, znamo, nisu bili u mogućnosti da troše kao inače. 

Trenutna inflacija uzrokovana je porastom cene energenata, poremećajem transporta poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i Rusije što utiče na globalni lanac nabavke hranom, energentima i đubrivom. 

Ako inflacija ostane na ovako visokom nivou, neće se značajno smanjiti do 2023. godine, prognozira "National Institute of Economic and Social Research".

Zato će se poljoprivredni proizvođači morati prilagoditi novonastaloj situaciji i pokušati je iskoristiti. 

Treba razmisliti o plasiranju proizvoda privatnim robnim markama kao i snabdevanju onih koji proizvode smrznutu i konzerviranu hranu. Tu je i prelazak na ekološki uzgoj, ali i drugačiji pristup u marketingu i nastupanju prema potrošačima.