Šta je uzrok loše tržišne klime i pada cena?

Čitav splet nepovoljnih okolnosti na tržištu žitarica i uljarica istovremeno utiče na lošu tržišnu klimu, slabo trgovanje i pad cena. Kada to konstatujemo, onda pre svega mislimo na dešavanja na međunarodnim tržištima, poljuljanu poziciju srpskih izvoznika, malu domaću tražnju i na kraju, mada ne i najmanje važno, psihološki faktor koji je uvek prisutan u ekstremnim tržišnim okolnostima kao što je to upravo sada slučaj.

Tržište je "zatrpano" ponudama, ali u uslovima opšteg pada cena, tražnja nudi sve niže i niže cene i tako podstiče spiralu daljeg pada cena, a to kao krajnji efekat ima odsustvo trgovanja. U protekloj nedelji ostvaren je izuzetno mali promet od svega 425 tona robe, što je za 41,38% manji količinski promet u odnosu na prethodnu nedelju, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 12.584.000 dinara ili 4,49% manje nego u prethodnom nedeljnom periodu.

Vrednost kukuruza i dalje u padu

Vrednost kukuruza na našem tržištu i dalje pada. Na novosadskoj berzi protekle nedelje ona je iznosila 17,16 din/kg (15,60 bez PDV), što je za 1,58% niže od cene prethodne nedelje. Kada tražnja na ovom tržištu zavisi od domaćih kupaca, onda se suočavamo sa ozbiljnim problemom jer ovo tržište generiše izvozna tražnja koje trenutno zbog izuzetno niskih cena na tzv. FOB paritetu, praktično i nema.

Nastavlja se i pad cene pšenice

Cena pšenice je po zvaničnim podacima na bazi registrovanog trgovanja, u padu za 1,43% i nalazi se na prosečnom cenovnom nivou od 18,98 din/kg (17,25 bez PDV). Prvi nedeljni ugovor je realizovan po ceni od 17,50 din/kg bez PDV, dok je trgovanje protekle nedelje zatvoreno sa cenom od 17,00 din/kg. Ovaj podatak mnogo više govori o stvarnom, realnom padu cene hlebnog zrna.

Opštoj sumornoj slici srpskog tržišta poljoprivrednih roba dodajmo podatak o naglom padu cene soje. Cena od 41,80 din/kg (38,00 bez PDV) za čak 6,17% je niža od poslednje registrovane cene ove robe na berzi.

Do kada će cene padati?

Posle svega postavlja se pitanje koja je to donja granica do koje će cene roba iz sektora primarnog agrara padati? U ovom trenutku racionalnog odgovora nema, pogotovo kada se sagleda tržište okruženja posle čega konstatujemo da su cene na srpskom tržištu najniže. Da li će kupci uskoro žaliti što nisu reagovali na ovako niske ponude pokazaće vreme, ali cene bez obzira na postojeće okolnosti ne mogu padati unedogled. Opšti pad cena svih najvažnijih ratarskih kultura, je osnovna karakteristika prošlonedeljnog trgovanja na "Produktnoj berzi".

Cena kukuruza je pala sa 15,80 na 15,60 din/kg, bez PDV-a, a cena pšenice na 17,00 din/kg, bez PDV-a, odnosno za čak 0,50 din/kg, u odnosu na prošlu nedelju. Ipak najveći pad zabeležen je na tržištu soje i to za čak 3,00 din/kg, u odnosu na poslednju registrovanu cenu na Berzi. Aktuelna cena soje na "Produktnoj berzi" je 38,00 din/kg, bez PDV-a.

PRODEX najniži u poslednjih nekoliko meseci

Ovakav, veoma izažen trend pada cena svih najznačajnijih proizvoda u vrednosnoj korpi PRODEX-a, prouzrokovao je da ovaj indeks zabeleži današnju vrednost od 200,42 indeksnih poena, što je za 2,66 indeksnih poena manje nego prošlog petka. Ujedno, ovo je i najniža vrednost PRODEX-a, u poslednjih sedam meseci.

Vesti sa svetskog tržišta

Pokrivanje kratkih pozicija, kao i prvobitne špekulacije da bi Rusija mogla dodatno da ograniči izvoz pšenice u cilju zaštite domaćeg tržišta je uticala na prvobitni rast cena početkom nedelje. U drugoj polovini nedelje je nova informacija sa ruskog tržišta, o eventualnom ukidanju izvoznih taksi imala suprotan uticaj na cene, odnosno žitarice su beležile pad. U odnosu na prošlu nedelju pšenica je na čikaškoj berzi pojeftinila za 0,59%, a kukuruz za 0,44%.

Suvo vreme u Argentini je povećalo zabrinutost da bi moglo da dođe do pada proizvodnje soje, što je uticalo na rast cene ove uljarice početkom nedelje, da bi kasnije usledio oštar silazni trend usled sezonskog pritiska koji se javlja kao posledica žetve u J. Americi i otkazivanja određenih porudžbina. Soja sa martovskom isporukom je pojeftinila za 1,23%, a sojina sačma za 1,95%.

Dešavanja na čikaškoj berzi su se preslikala i na Euronekst. Tako je u Parizu kukuruz pojeftinio za 0,32%, dok je pšenica skuplja za 0,31%. U Budimpešti su, u evrima posmatrano, cene kukuruza i pšenice skočile za 0,25%, odnosno 0,15%.

Foto: depositphotos.com; absurdov