Šta se krije u zemljištu?

Evropski naučnici su kopali zemljište na većim dubinama da bi bolje razumeli s kojim se sve pretnjama ono suočava, uzimajući u obzir eroziju, zagađenje, pad biodiverziteta i urbanizaciju. Naučnici žele da dođu do boljih preventivnih mera.

Naučnici koji se bave zemljištem, biologičari i poljoprivredni inžinjeri su angažovani na sveobuhvatnom naučno-istraživačkom radu kako bi razumeli šta se to dešava pod našim nogama. Zajedno s kolegama širom Evrope oni na ovom projektu već dugo rade.

"Na kraju, sakupili smo 25.000 uzoraka zemljišta iz cele Evrope da bi analizirali i proučili fizičke, hemijske i biloške karakteristike", objasnio je Oihane Fernandet Ugalde, inženjer poljoprivrede i zajedničkom istraživačkog centra-JRS i dodao: "Pokušavamo da selektujemo određena mesta kako bi došli do homogene prezentacije svih država Evrope." Oni su takođe selektovali zemljani pokrivač, korišćenje zemljišta, klimatske uslove i različite tipove zemljišta koje imaju.

Ožiljci na zemljištu

Jedna od lokacija rada, na primer, je poljoprivredno zemljište na nedavno požnjevenom polju kukuruza. Istraživači kažu da to zemljište nosi jedan od najvećih ožiljaka, a to je erozija zemljišta. Kiša, primena poljoprivredne prakse i topografija kombinuje svake godine pomeranje 2,4 tona po hektaru plodnog zemljišta širom Evrope. Razumevajući situaciju, istraživači su u prilici da predlože tehnike prevencije protiv erozije zemljišta.

"Mi smo u prilici da savetujemo farmere na koje praktične načine mogu da urade zaustavljanej erozije. Načine možemo da sumiramo-pokušajući da redukujemo obradu; posle žetve da ostavimo biljne ostatke na polju i pooslednje što mi takođe savetujemo jeste da farmeri zaštite travnate rubove parcele. Bolje je da ostave travu na granicama njihovih polja", kaže Panos Panagos modeler zemljišne erozije, JRS

Naučnici iz Zajedničkog istraživačkog centra imaju cilj rada tačno razumevanje - šta se dešava ispod naših nogu, a u svrhu da Evropska unija može bolje da determiniše politiku za dobar i održiv menadžment svojih zemljišta.

Zemljište - zaštitini tampon

"Međutim, zemljište takođe ima i druge funkcije, kao što je prečišćavanje vode; ublažava efekte poplava; u borbi protiv klimatskih promena zadržava ugljen-dioksid van atmosfere. I takođe zemljišta su tamponi efekta zagađenja" kaže Arvin Jones naučnik o zemljištu JRS

Da bi se postigli ciljevi, zemljište mora biti dobrog zdravlja. Dobar indikator je da se održi njegov biodiverzitet. Istraživači takođe uzimaju uzorke iz šuma, na primer, za dalje biologičke analize

"Procenjujemo da u hektaru zemljišta ima oko 5.000 kilograma živih organizama. To se može uporediti manje ili više sa težinom od 100 ovaca", kaže Alberto Origaci, biologičar zemljišta, JRS.

Klasične biologične analize mogu se kombinovati sa sofisticiranom DNA studijom kako bi se tačnije odredili različiti tipovi zemljišta biologične zajednice.

"Očitavanjem DNA sekvence izdvojene iz delova, mi možemo da razumemo šta žive organizme drži u zemljištu i možemo tačno da identifikujemo koji su to organizmi. Na ovaj način mi karakterišemo biodiverzitet", dodao je Alberto Ogriaci.

Atlasi, interaktivne baze podataka, modele, preporuke za pravljenje politika i javne kamapnje su konačni rezultati napora istraživanja u vezi "dubokog" kopanja tajni našeg zemljiišta, piše Euronews.

Foto: bigstockphoto.com/ilai