Šta su ovaj put svetske vođe pripremile za poljoprivredu?

Još uvek se nije stišala bura nakon poslednjeg skupa Ujedinjenih nacija posvećenog klimatskim promenama, koji se održavao od kraja novembra pa skoro do sredine decembra u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Neki su očekivali više, posebno ako govorimo o potrošnji fosilnih goriva, neki manje, a većina "običnog" stanovništva na svetu, njih najmanje 90 odsto verovatno nije očekivala ništa (op.a.).  

COP (Conference of the Parties) je godišnji globalni samit na kojem se okupljaju zemlje potpisnice Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) kako bi pregovarale i dogovarale međunarodne mere za borbu protiv klimatskih promena. Ove godine je okupio oko 85.000 delegata iz 198 zemalja, među kojima i iz Srbije.

Poljoprivrednici uvek tema

Poljoprivrednici su već naučili da će i oni svakako biti predmet komentara, pa da vidimo šta je to ekipa iz Dubaija zaključila u vezi sa poljoprivredom. Preskočićemo deo oko njihove posvećenosti, opredeljenosti i sličnih preambula, pa krećemo od konkretnih zaključaka i predloga kako ispuniti te ciljeve.

Učesnici skupa su se usaglasili da se poljoprivreda i prehrambeni sistemi moraju hitno prilagoditi i izmeniti kako bi odgovorili na značaj klimatskih promena. A to podrazumeva sledeće:

1. Povećavanje razmera aktivnosti prilagođavanja i otpornosti kako bi se smanjila ranjivost svih poljoprivrednika, ribara i drugih proizvođača hrane na uticaje klimatskih promena, uključujući finansijsku i tehničku podršku za rešenja, izgradnju kapaciteta, infrastrukturu i inovacije, uključujući sisteme ranog upozoravanja, koji promovišu održivu bezbednost hrane, proizvodnju i ishranu, uz očuvanje, zaštitu i obnovu prirode.
2. Promovisanje bezbednosti hrane i ishrane povećanjem napora kako bi se podržale ugrožene grupe kroz pristupe kao što su sistemi socijalne zaštite i sigurnosne mreže, ishrana u školama i programi javnih nabavki, ciljano istraživanje i inovacije, i fokusiranje na specifične potrebe žena, dece i mladih, autohtonih naroda, malih zemljoradnika, porodičnih gazdinstava, lokalne zajednice i osoba sa invaliditetom, između ostalih; 
3. Podrška radnicima u poljoprivredi i prehrambenim sistemima, uključujući žene i omladinu, čiji su uslovi za privređivanje i život ugroženi klimatskim promenama, da održe inkluzivni, dostojanstveni rad, kroz pristupe prilagođene kontekstu koji bi mogli da uključuju povećanje, prilagođavanje i diverzifikaciju prihoda;
4. Jačanje integrisanog upravljanja vodom u poljoprivredi i proizvodnji hrane na svim nivoima kako bi se obezbedila održivost i smanjili negativni uticaji na zajednice koje zavise od ovih međusobno povezanih oblasti;
5. Maksimizirati koristi za klimu i životnu sredinu, uz zadržavanje i smanjenje štetnih uticaja, povezanih sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane očuvanjem, zaštitom i obnavljanjem zemljišta i prirodnih ekosistema, poboljšanjem zdravlja zemljišta i biodiverziteta, i prelaskom sa praksi veće emisije gasova staklene bašte na održiviji pristupi proizvodnji i potrošnji, uključujući smanjenje gubitka i rasipanja hrane i promovisanje održive "akvatične plave hrane";

Da bi postigli ove ciljeve svetske vođe su izjavile i sledeće: "Obavezujemo se da ćemo ubrzati integraciju poljoprivrede i prehrambenih sistema u naše klimatske akcije i, istovremeno, uključiti klimatske akcije u naše političke agende i akcije koje se odnose na poljoprivredu i proizvodnju hrane". A, na sledeće načine:

• Sprovoditi sveobuhvatan, transparentan i uključiv angažman, prema potrebi u našim nacionalnim kontekstima, kako bismo integrisali poljoprivredu i prehrambene sisteme u nacionalne planove prilagođavanja, nacionalno određene doprinose, dugoročne strategije, nacionalne strategije i akcione planove za biodiverzitet, i druge povezane strategije pre sazivanja COP 30.
• Revidirati ili usmeriti politike i javnu podršku u vezi sa poljoprivredom i prehrambenim sistemima kako bi se promovisali aktivnosti koje povećavaju prihode, smanjuju emisije gasova staklene bašte i unapređuju otpornost, proizvodnost, prihode, ishranu, efikasnost korišćenja vode i zdravlje ljudi, životinja i ekosistema uz smanjenje gubitaka hrane i otpada, te gubitka i degradacije ekosistema.
• Nastaviti sa povećanjem i poboljšati pristup svim oblicima finansiranja iz javnog, filantropskog i privatnog sektora - uključujući kroz kombinovane instrumente, javno-privatna partnerstva i druge usklađene napore, da se prilagode i promene poljoprivredni i prehrambeni sistemi kako bi odgovorili na klimatske promene.
• Ubrzati i proširiti naučni rad i inovacije zasnovane na dokazima - uključujući lokalna i izvorna (autohtona) znanja, koje povećavaju održivu produktivnost i proizvodnju u poljoprivredi i srodnim oblastima u nastajanju, promovišu otpornost ekosistema i poboljšavaju prihode, uključujući ruralne zajednice, male zemljoposednike, porodična gazdinstva i druge proizvođače.
• Ojačati multilateralni trgovinski sistem zasnovan na pravilima, nediskriminatoran, otvoren, fer, inkluzivan, pravičan i transparentan sa Svetskom trgovinskom organizacijom u njenom središtu.

Učesnici skupa su takođe poručili da u toku narednih sedam godina preostalih za postizanje ovih zajedničkih ciljeva, nameravaju da ojačaju saradnju između resornih ministarstava, uključujući poljoprivredu, klimu, energiju, životnu sredinu, finansije i zdravlje i sa različitim zainteresovanim stranama kako bi postigli ciljeve utvrđene u ovoj Deklaraciji.

Pet minuta za Srbiju

Interesantno, možda očekivano, ali mogu se i neke dobre stvari naći u ovome, možemo na kraju zaključiti.

Kako je preneto na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u svom obraćanju, predstavio ključne uspehe Republike Srbije u oblasti klimatskih promena, uključujući usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja, sa dugoročnom vizijom da Srbija do 2050. godine postane niskougljenično društvo sa konkurentnom i resursno efikasnom ekonomijom, koja će omogućiti građanima nove zelene poslove u klimatski otpornom društvu. Predsednik je najavio i usvajanje Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom, koji će definisati srednjoročne i dugoročne mere prilagođavanja u najosetljivijim sektorima poput poljoprivrede, infrastrukture, šumarstva i zdravlja ljudi.