Stiže toplotni talas: Sačuvajte plodove voća i povrća od ožegotina

Pred nama je toplotni talas, vreme velike vrućine, suše i vrelog vetra koji mogu da prouzrokuju štete na biljkama. Najveća je opasnost od opekotina izloženih delova. Veoma često ožegotine možemo videti na plodovima paradajza, paprike, jabuke, kruške, breskve, ali i lubenice, dinje, kupusa i drugih vrsta. Simptomi oštećenja mogu se javiti i na listovima, stablu, korenovom vratu.

Vreli vetar dovodi do dehidratacije listova koji se uvijaju, a plodovi ostaju nezaštićeni. Uz sušu, odnosno nedostatak vlage u zemljištu, propadaju cvetovi, plodovi, najmlađi prirasti.

Ožegotine su rane na tkivu biljke i moguća vrata za nastanak infekcija.

Prepoznajte simptome

Gljivice, virusi, bakterije, drugi prouzrokovači oboljenja, insekti i druge štetočine nisu odgovorni za ovu pojavu. To je fiziološki poremećaj zbog prekomernog izlaganja suncu. Obično se javlja u julu i avgustu kada je najtoplije. Poput ljudi, i biljke izgore.

Simptomi se lako prepoznaju na delu ploda koji je okrenut prema suncu. Na plodu uočavamo mrlje koje su izgubile boju. Boja ploda potiče od likopena, karotenoida. U slučaju kada je plod ili njegova strana izložena visokoj temperaturi i insolaciji, dolazi do inhibicije procesa sinteze ovih materija. Zbog toga nastaju svetle, obezbojene, malo ulegnute mrlje. Takvi delovi su neukusni za jelo i skloni brzom propadanju.

Bolje sprečiti, nego lečiti

U sprečavanju nastanka ovog poremećaja veliku meru ima prevencija. Ključno je stvaranje senke koja će smanjiti direktnu osunčanost. Osigurajte bolju pokrivenost listovima. Kod paradajza, paprike i patlidžana to ne znači da prestanete sa uklanjanjem zaperaka, već da ne uklanjate listove koji imaju svoju funkciju.

Za stvaranje senke koriste se razne vrste mreža koje svojim tkanjem mogu propuštati više ili manje sučevih zraka. Dodatno, boja mreže može uticati na obojenost, brzinu dozrevanja i druge karakteristike.

Kako boja protivgradne mreže utiče na zrenje i prinos plodova?

Šargarepa i kupus se jednostavno prekrivaju laganim mrežama, dok je za useve poput paradajza, paprike, patlidžana ili voća potrebna armatura koja podiže mrežu iznad biljaka, stabala. Prilikom prekrivanja ostavljaju se otvorene bočne strane, jer to pospešuje ventilaciju. Apsorbiraju toplotu i minimaliziraju zračenje u rasponu od 30 do 90 odsto. Obezbeđuju ujednačenu difuziju svetlosti. Štite od padavina i vetra.

Na tržištu se mogu pronaći sredstva koja smanjuju isparavanje i dehidrataciju biljaka. Nakon tretmana stvara se sloj koji odbija sunčeve zrake, štiti od vrelog vetra. Istu ulogu ima zeolit, kaolinska glina, koji se rastvore u vodi i tretiraju se biljke. Ujedno ćete obaviti zaštitu od bolesti, štetočina i regulisati vlažnost. Tretman se ponavlja svakih deset dana.

A kako vi štitite biljke od ožegotina? U komentaru ispod teksta podelite s nama svoja iskustva.