Suše, padavine, poplave… Šta to znači za našu budućnost?

Katastrofalan niz bujičnih poplava koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu bio je izazvan ekstremnim padavinama, nakon jake suše, ali su kod bujičnih poplava uvek važni faktori i stanje zemljišta i oblik terena, navodi dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za portal Klima 101.

Jake padavine, slaba infiltracija vode u zemljište, veliki nagib terena i ogoljeno zemljište napravili su smrtonosni talas mulja i kamenja. Stanovnicima Donje Jablanice, Fojnice, Konjica, poplave su odnele živote i domove.

"Srbija je ostala u marginalnim oblastima koje su zahvatali cikloni, pa su izbegnute veće štete. Ali samo par nedelja ranije, Evropa je doživela ekstremne padavine i poplave mnogo većih razmera, usled oluje Boris."

Ova oluja je, zahvativši područja u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, samo svojim graničnim delom zahvatila one regione u kojima je prethodno, tokom čitavog leta, vladala ekstremna suša. Tu spada i Srbija i veći deo Balkana. 

"Samim tim, ekstremne suše i poplave su se ove sezone mahom mimoišle u Evropi. U oblastima gde su se njihova delovanja preklopila, desile su se posledice udruženog delovanja ovih rastućih klimatskih opasnosti, čemu ćemo u budućnosti sve češće svedočiti", kaže dr Vuković Vimić.

Opasnost od udruženih delovanja 

Kako pojašnjava, mere koje se sprovode kao zaštita od isključivo jedne opasnosti (npr. suše) mogu imati suprotan efekat u slučaju složenih događaja (npr. suše i intenzivne kiše).

"Udružena delovanja klimatskih opasnosti su posledica povećane varijabilnosti vremenskih uslova zbog klimatskih promena i mogu imati znatno veće posledice od dejstva samo jedne vrste ekstremnih vremenskih uslova."

Zvanično: Iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji

Ako se uz to doda i neadekvatno upravljanje zemljištem i vodama, očekuju nas visoki rizici po zdravlje i bezbednost stanovništva. Navodi da je događaj u Bosni i Hercegovini, sa više od 20 stradalih, pokazao koliko je opasno zanemarivanje rastućih ekstremnih vremenskih pojava udruženih sa degradacijom životne sredine.

"Ako se udruženi efekti klimatskih opasnosti ne uzimaju u obzir u planiranju mera koje treba da nas zaštite od rastućih klimatskih opasnosti, ishodi mogu biti potpuno pogrešni."

Uticaj na degradaciju zemljišta

Ona naglašava da je važno uključivati najnovija naučna istraživanja u ovoj oblasti i imati blisku komunikaciju sa naukom u kreiranju intervencija.

"Sa globalnog aspekta kreiranja politika, kada suša i dođe na red kao tema za implementaciju u strategije i politike, fokus je uglavnom na sušnim i polu-sušnim oblastima Zemlje i to kroz politike u okviru održivog upravljanja zemljištem."

Sa druge strane, dodaje, ne prepoznaje se opasnost udruženih efekata suša i intenzivnih padavina, kao ni ogroman uticaj klimatskih promena na degradaciju zemljišta i raspoloživost vodnim resursima. 

Ne postoji adekvatno sprovođenje mera

"Udružene efekte na poljima Vojvodine mogli smo čak i da vidimo prošle godine, kada su se desile prašinske oluje, a zatim i poplave na njivama. Iako Srbija prepoznaje rastuće rizike od klimatskih opasnosti, ne postoji adekvatno sprovođenje mera, čak ni onih dokazano uspešnih."

Kako navodi, problem u prepoznavanju rastućih opasnosti od udruženih efekata postoji i na nivou Ujedinjenih nacija i to najviše u okviru sprovođenja aktivnosti Rio konvencija (tri konvencije koje se bave problemima klimatskih promena, degradacijom zemljišta i problemom očuvanja biodiverziteta). 

"Srbija je u relevantnim međunarodnim organizacijama već nedovoljno prepoznata kada je u pitanju opasnost od suša, o posledicama udruženih suša i padavina nema ni govora."

Nova realnost

Kako dodaje, koje su i koliko brzo rastu klimatske opasnosti i klimatska varijabilnost u Srbiji građani mogu čak da pročitaju i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2023. godine. To znači da je ove pojave zvanično i usvojila kao očekivane opasnosti u državi.

"Međutim, uprkos tome, ne postoji adekvatno sprovođenje mera koje su do sada pokazale pozitivne rezultate. Važno je razumeti da će problem udruženih efekata klimatskih opasnosti rasti do polovine 21. veka i da je to naša nova realnost", navodi ona i dodaje da je neizbežno sprovoditi mere da se ovi rizici smanje.

Kako zaključuje, glavni nedostatak u Srbiji i regionu (Bosna i Hercegovina, Crna Gora) jeste upravo zapostavljanje ulaganja u institucije koje su ključne za bezbednost ljudi u uslovima klimatskih promena, kao što su Republički hidrometeorološki zavod i Agencija za zaštitu životne sredine. 

Naslovna fotografija: AK grafika/Maja Celing Celić/Zvezdanna Gligorijević