Svake sekunde degradiraju četiri fudbalska igrališta zemljišta

Ovogodišnji Dan suzbijanja dezertifikacije i suše, koji se obeležava 17. juna, fokusira se na budućnost upravljanja zemljištem.

Svake sekunde površina ekvivalentna četiri fudbalska igrališta postaje degradirana - što godišnje čini 100 miliona hektara, stoji u saopštenju Ujedinjenih nacija koje su obeležavanje ovog dana ustanovile pre 30 godina. 

Degradirano 40 odsto svetskog zemljišta

"Do 40 odsto svetskog tla je degradirano, što utiče na gotovo polovinu čovečanstva. Rešenja postoje, a obnavljanje može rešiti problem siromaštva i ojačati otpornost na klimatske promene. Vreme je da se ujedinimo i zaustavimo gubitak i degradaciju tla širom sveta", izjavio je Ibrahim Thiav, izvršni sekretar UNCCD-a. 

Angažovanje sadašnjih i budućih generacija ključno je za zaustavljanje ovih trendova i postizanje cilja, obnavljanje milijardu hektara degradiranog zemljišta do 2030. Tema ovogodišnjeg Dana suzbijanja dezertifikacije i suše je "Ujedinjeni za zemljište: Naše nasleđe. Naša budućnost.", a koja je ujedno poziv na mobilizaciju celog društva u podršci održivom upravljanju zemljištem. 

Koja je razlika između dezertifikacije i suše?

Dezertifikacija i suša su dve različite pojave koje često idu ruku pod ruku, ali imaju različite definicije i uzroke. 

Dezertifikacija ili opustinjavanje je proces degradacije tla u suvim (aridnim), polusuvim (semiaridnim) ili poluvlažnim (subhumidnim) područjima zbog različitih faktora, uključujući klimatske promene i ljudske aktivnosti, odnosno krčenje šuma i neodržive poljoprivredne prakse. Posledice su smanjenje produktivnosti tla i(li) njegova erozija, gubitak vegetacije i socioekonomski problemi poput siromaštva i migracija. 

Suša je privremeni fenomen koji karakteriše nedostatak padavina tokom dužeg vremenskog razdoblja. Uzroci su, osim klimatskih, i prirodne promene u klimatskim obrascima (npr. El Niño i La Niña, op. a.). Posledice su jasne - nedostatak pijaće, ali i vode za poljoprivredu i industriju. Takođe, povećava se rizik od požara i socioekonomski problemi isti kao kod dezertifikacije.