Traži se drastično smanjenje upotrebe hemijskih pesticida

Odbor za životnu sredinu Evropskog parlamenta (ENVI) je predložio niz mera kojima bi se pooštrile planirane EU uredbe o održivoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja (SUR), a one su juče usvojene sa 47 glasova za, 37 protiv te dva suzdržana, stoji u saopštenju na stranicama Odbora.  

Smanjiti upotrebu za 65 odsto

U nacrtu traže da se do 2030. za 65 odsto smanji upotreba vrlo opasnih sredstava za zaštitu bilja, odnosno pesticida za koje je dokazano da predstavljaju posebno visoke nivoe opasnosti po zdravlje ili životnu sredinu što je značajno više u odnosu na predlog Evropske komisije za smanjenje od 50 odsto za sve pesticide.  

"Ovo nas glasanje dovodi korak bliže značajnom smanjenju upotrebe hemijskih pesticida do 2030. Vrlo je pozitivno što smo uspeli da se dogovorimo o mogućim kompromisima u industriji koja je ideološki obojena", rekla je predlagač nacrta Sara Viner, iz austrijske stranke Zeleni. Tvrdi da su pronađena praktična rešenja, na primer, za osetljiva područja gde države članice mogu da naprave izuzetke ako je potrebno. 

"Važno je obezbediti da saveti o preventivnim merama baziranim na integrisanom upravljanju štetočinama budu besplatni za evropske poljoprivrednike", komentarisala je.

Kako izgledaju predložene mere?

Jedna od predloženih mera je da se u osetljivim područjima kao što su urbane zelene površine kao i područja Natura 2000 treba zabraniti sve hemijske pesticide, osim odobrenih za organski uzgoj i biološku kontrolu. Ali, državama članicama trebalo bi dopustiti izuzetke.  

Poljoprivrednici bi ubuduće morali jednom godišnje da učestvuju u obveznom besplatnom savetovanju o zaštiti useva.

Sve države članice morale bi kreirati nacionalne strategije smanjenja sa posebnim merama za njima pet najvažnijih useva. 

Kako bi poljoprivrednike bolje opremili alternativnim sredstvima, predlaže se da Komisija do 2030. postavi cilj za povećanje prodaje pesticida niskog rizika, šest meseci posle stupanja na snagu Uredbe. Takođe, Komisija mora da usvoji metodologiju za ubrzavanje procesa autorizacije pesticida niskog rizika i biokontrole, budući da su trenutni dugotrajni postupci značajna prepreka njihovom prihvaćanju.

Promene uvedene novim pravilima bile bi postupne kako bi se smanjio svaki uticaj na prehrambenu bezbednost. 

Do 2025. bi se trebalo ispitati zabrana uvoza proizvoda za zaštitu bilja zabranjenih u EU, a zauzvrat bi se pri uvozu hrane uvela nulta tolerancija na ostatke pesticida koji su u EU zabranjeni. 

O ovom će se mišljenju Odbora glasati na plenarnoj sednici od 20. do 23. novembra 2023.

Stižu kritike

Predsednik Odbora za poljoprivredu EP-a Norbert Lins, kritikovao je ovaj nacrt za kojeg kaže da ne samo da ugrožava evropski prehrambeni suverenitet, već bi u sadašnjoj verziji doveo do strukturnog loma u poljoprivredi. Dodao je da potpunom zabranom korišćenja pesticida u zaštićenim područjima Sara Viner zajedno s eko-populističkom većinom u Odboru za životnu sredinu priziva prisilno pretvaranje mnogih konvencionalnih farmi u ekološke.

"Mnogi bi poljoprivrednici s pravom ovo videli kao doslovnu zabranu profesionalnim bavljenjem poljoprivredom", izjavio je Lins. 

Lins: Jednostrani propisi koji su štetni za poljoprivredu nisu rešenje

Reagovalo je i evropsko krovno udruženje poljoprivrednika "Copa-Cogeca" koji za izglasani tekst kažu da je potpuno van dodira sa stvarnošću na terenu. Smatraju da su ciljevi nerealni, bez konkretnih rešenja, kao i da nedostaje studija uticaja ovakvih mera. Glasanje su nazvali političkim pozerstvom. 

"Sve studije sprovedene na predlog Evropske komisije već su ukazale na velika smanjenja proizvodnje, što ozbiljno utiče na našu autonomiju. U sadašnjem poljoprivrednom, ekonomskom i geopolitičkom kontekstu, ova odluka Odbora za životnu sredinu je neozbiljna", poručili su zaključivši da od parlamentaraca traže da budu pragmatični i da se fokusiraju na konkretna rešenja jer bi inače moglo da dođe do ozbiljnih posledica na prehrambenu bezbednost uključujući i dostupnost hrane u EU.