Tri EU zemlje imaju 99 odsto udela porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u ukupnom broju

U Evropskoj uniji je 2020. godine zabeležen broj od 9,1 miliona poljoprivrednih gazdinstava, od kojih se velika većina, procenjenih 93 odsto može klasifikovati kao porodična. Kako navodi Eurostat, reč je o gazdinstvima pod porodičnim upravljanjem gde 50 odsto, a često čak i više, poljoprivredne radne snage obezbeđuju članovi porodice. 

Dominiraju u broju i zapošljavanju

Porodična poljoprivredna gazdinstva dominiraju u strukturi poljoprivrede EU-a u pogledu broja gazdinstava, doprinosa zapošljavanju u poljoprivredi te u manjoj meri, površine zemlje koju obrađuju i vrednosti proizvodnje koju ostvaruju. 

Skoro šest od deset gazdinstava (oko 57 odsto) vodili su vlasnik imanja i članovi porodice. Na 36 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava porodični rad činio je najmanje 50 odsto ukupnog rada. 

Zauzimala su većinu korišćene poljoprivredne površine u 2020. (oko 61 odsto, odnosno 157,4 miliona hektara), većinu ukupne poljoprivredne radne snage (skoro 78 odsto), većinu grla stoke (skoro 55 odsto) i standardni "output" (oko 56 odsto).

Iako su gazdinstva koja nisu porodična činila samo oko sedam odsto od ukupnog broja u EU-u 2020., činila su mnogo veće udele u količini zemljišta koja se koriste za poljoprivrednu proizvodnju (oko 39 odsto), ukupne radne snage (oko 22 odsto), grla stoke (oko 45 odsto) i "outputa" (oko 44 odsto).

Tri zemlje s najvećim brojem

Porodična poljoprivredna gazdinstva su predstavljala najmanje 80 odsto svih poljoprivrednih gazdinstava u svim zemljama EU, osim u Estoniji (65 odsto) i Francuskoj (58 odsto). 

Zemlje EU s njihovim najvećim udelom bile su Grčka, Rumunija i Poljska (sve sa oko 99 odsto udela).

U Hrvatskoj je taj udeo oko 96 odsto.