U gradskoj sredini nađen čitav Periodni sistem elemenata. Da li je to opasno?

Na osam gradskih lokacija u Valjevu urađeno je uzorkovanje zemljišta na javnim zelenim površinama. Samo na jednom mestu svu parametri koji se ispituju su bili u granicama zakonom dozvoljenih vrednosti dok su na ostalim zabeležena određena prekoračenja.

"U dogovoru sa Gradskom upravom odabrali smo osam lokacija, odnosno zelenih površina koje koriste građani, poput parka Pećina, parka na Jadru u gradskom naselju Peti puk, zatim smo uzimali uzorke u dvorištu OŠ "Milovan Glišić", u blizini stadiona Krušik, u naselju Oslobodioci Valjeva, na površini gde povremeno gostuje luna park i na zelenoj površini u Novom naselju u blizini Crkve Svetog Georgija. Na svim lokacijama uzeti su uzorci zemljišta sa dubine od 20 do 30 centimetara", kaže šef odeljenja za higijenu ZZJZ Valjevo dr Đorđe Vuković i dodao da su sve lokacije okružene stambenim naseljima, pored njih prolaze prometne saobraćajnice, a neke su bile i plavljene 2014. godine.

Na stadionu ima bakra, nikla, hroma i žive

Vuković smatra da ovaj posao treba da se radi kontinuirano i da se nastavi i u narednom periodu.

"Park Pećina je veoma posećen tokom cele godine, tu se pored staza nalazi i dečje igralište, teretana na otvorenom, trim staza, skejt park i teren za odbojku i mali fudbal. Analiza je pokazala da je na tom prostoru najbolji kvalitet zemljišta, a što se tiče parka Jadar, tu je zemljište za klasu slabije. Taj prostor bio je poplavljen 2014. godine, ali je u potpunosti rekultivisan. Ono što je ustanovljeno analizom je da postoje tragovi ugljovodonika, koji su zaostali nakon brojnih radova i građevinskih mašina koje su bile u upotrebi tokom sanacije", kaže naš sagovornik i dodaje da su ugljovodonici sastavni deo mineralnih ulja koja se koriste u kosačicama, tako da je moguće i da odatle potiču.

I na ostalim lokacijama pronađene su određene zagađujuće materije, ali ništa što bi bilo zabrinjavajuće, tvrdi Vuković.

"U dvorištu škole OŠ "Milovan Glišić" bilo je dosta radova, nasipanja, ostataka građevinskog materijala, ali se može reći da je sastav zemljišta bezbedan. Što se tiče stadiona Krušik, on je bio plavljen pre 10 godina i tu smo jedva uzeli uzorak. Ta lokacija ima najslabiji kvalitet i tu smo našli čitavu paletu materija, prosto smo se i našalili da smo u tom uzorku imali čitav Periodni sistem elemenata. Od metala tu smo pronašli bakar, nikl, hrom i malo žive", kaže šef odeljenja za higijenu i otkriva da za sve njih važi da su prekoračene dozvoljene vrednosti, ali na sreću je toliko da bi morala da se radi sanacija tog prostora.

Nikl i kadmijum se prirodno nalaze u zemljištu

Na pitanje kako su se ti metali našli na tom prostoru, Vuković kaže da je taj prostor u prošlosti nasipan, reka Gradac ga je plavila više puta, a reka mnogo toga nosi kad su bujice.

"Sve ono što se baca u reke, ona će to negde da nataloži. Voda je univerzalni rastvarač i ona mnogo toga reke nose sa sobom, pa bi trebalo razmišljati o zaštiti tog prostora, ali i rekultivaciji. Zanimljivo je i da smo u samom naselju Oslobodioci Valjeva našli dva parametra koja odskaču, tu smo pronašli nikl i kadmijum. Teško je razgraničiti da li je to prirodno ili delo ljudi. Tu je bilo nasipanja i ono što moramo voditi računa, kada se tako nešto radi, jeste, odakle i kakvo zemljište se koristi. To do sada nije bilo u praksi, pa sad kad smo počeli da radimo analize, svi se iznenadimo čega tu ima."

Naš sagovornik ističe da ako smo već postali svesni da moramo čuvati okolinu, vazduh i vodu, mora se voditi računa i o zemljištu.

"Kada se radi nasipanje treba videte odakle se uzima zemlja", podvukao je.

Kako koristiti i zaštiti zemljište?

Ovo je prvo istraživanje koje je rađeno u Valjevu, a u planu je da se naredne godine obavi još analiza na drugim lokacijama i da se stvori određena slika o kvalitetu zemljišta na određenim lokacijama i koliko su one bezbedne. Vuković ističe da je veoma bitno da se svaka lokacija posebno analizira i da se konsultuju i geolozi i drugi stručnjaci da bi se ustanovilo odakle potiču ti metali.

"Za nikl se zna da je prirodnog porekla i da se on nalazi u sastavu zemlje. To se delimično odnosi i na kadmijum, a prisustvo ostalih metala govori nam o antropogenom uticaju. Kada se sve sagleda, onda se može planirati kako da se određene površine koriste, da se eventualno sade određene vste trava i drveća koja imaju svojstvo da 'izvlače' pojedine metale iz zemljišta", rekao je šef odeljenja za higijenu ZZJZ Valjevo dr Đorđe Vuković.

_{Naslovna fotografija: Sanja Dovečer}