U Mionici formirana prva banka gena i semena starih sorti voća i povrća

Lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća formirana je u Mionici. Njen osnovni cilj je očuvanje autohtonih sorti voća i povrća, bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

Uz sakupljanje i skladištenje semena i bazu podataka, zadatak je i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, obuka kako da se gaje i budu sačuvane.

Biolog Ivana Petrović, koordinator banke semena kaže da bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih vrsta koje će biti otpornije.

Građani iz svih krajeva Srbije dobrodošli 

Najvažnije je da lokalne banke gena neće biti vlasništvo ni državnih institucija, ni nevladinih organizacija. To su projekti kako je dalje pojasnila lokalnih zajednica koji u svetu opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. "Formirali smo je prvo u Mionici, ali su građani iz svih krajeva Srbije dobrodošli, da što više regija oforme svoje banke gena i semena", rekla je Ivana. 

U Mionici su već boravili gosti iz Kovina, koji nameravaju da zimnicu prave isključivo od starih sorti voća i povrća. Lokalne banke gena, inače, uveliko funkcionišu u Španiji i Francuskoj, a u svetu po njihovoj rasprostranjenosti Indija se naročito ističe.

Ivana kaže da stare sorte biljaka nestaju vrtoglavom brzinom, a da svake godine jedan do dva procenta budu izgubljene nepovratno. Po njenim rečima samo u prošlom veku, u svetu je nestalo čak 75 odsto starih sorti.

U Srbiji, nažalost, nema podatke o izgubljenim sortama voća, povrća i žitarica, koje su izuzetno značajne, i koje su otporne, te mogu da se gaje kad je suša, te u ekstremnim uslovima usled klimatskih promena. Ipak, naročito u zapadnoj Srbiji, svako domaćinstvo ima u dvorištu sačuvano bar jedno stablo stare voćke.

Tri veka stara kruška oskoruša

U dvorištu Ivanine porodice, u Paštriću, kod Mionice, već tri veka raste i rađa gotovo izumrla divlja kruška oskoruša, čiji su plodovi odlični za čaj i džemove. U seoskim baštama bezmalo da više nema kupusa golubana, krompira mesečara, luka ajme i vlašca.

Ivana upozorava da je najviše ugroženo povrće, jer su u pitanju jednogodišnje biljke i ako se seme ne sačuva, vrlo je verovatno da ga dogodine neće biti u baštama. "Tako, veoma ukusni krompir mesečar dugo nismo mogli da pronađemo, tek pretprošle godine otkriven je u malom seoskom gazdinstvu u okolini Guče. To je dokaz da za samo desetak godina može da se neka sorta nepovratno izgubi", upozorava Ivana. 

Uskoro i kalemarska škola 

Nedavno je osnovana Nacionalna banka gena u Batajnici, ali kao naučna institucija, a ne registar sorti biljaka, povrća i žitarica. Takav spisak Srbija nema, niti je ikad imala. "Nameravamo da osnujemo kalemarsku školu, da u projekat uključimo mlade koji se interesuju za organsku proizvodnju, jer su stare sorte za nju pogodne. Ko god je probao staru sortu jabuka zna da je mnogo ukusnija, mirisnija", kaže Ivana za Večernje novosti.

Postoje sorte jabuka samo za kolače, pečenje u rerni, te one koje se sveže jedu, ima i onih vrsta koje se mogu dugo čuvati preko zime. Najpoznatija je svakako kolačara, najbolja za pravljenje kolača, zbog većeg sadržaja kiselina. Slatkača i šumatovka izuzetno su otporne sorte jabuka. Petrovača rađa leti, brzo propada, ali je veoma ukusna i mirisna. Tu su i kruške jagodnjača, lubeničarka.