U susret Božiću - prazniku radosti

Božić je ukrašen mnogim lepim običajima tako da ne čudi što je ovo jedan od najomiljenijih praznika. Pravoslavni vernici koji poštuju stari julijanski kalendar Božić praznuju 7.januara. Božiću prethodi Božićni post koji traje od 28.novembra do 6.januara, odnosno Badnjeg dana.

Post kao proslavljanje Boga

Osnovni ciljevi, kako Božićnog, tako i svakog drugog posta, su proslavljanje Boga i očišćenje duha i tela od telesnih i duševnih strasti. Post takođe podrazumeva molitve i dobročinstva, kao i uzdržavanje od loših misli i mrsne hrane.

"Rođenje gospoda Isusa Hrista dočekujemo na način koji je jedini moguć, to je kroz bogosluženja i naša sabiranja i sabranja u svetim hramovima. Ono što raduje jeste i veliki broj mališana i roditelja na Badnje veče i Božić, a to je ono što i daje draž dočekivanju ovog praznika, koji u svakom slučaju nije nešto što je istorijski događaj i nije nešto što se samo obeležava, već i nešto što se oseća i doživljava, a to je rođenje Boga u našim dušama, i našem svetu", ističe protonamsnik obrenovačke crkve, Slobodan Ilić.

Poslednji dan pre Božića i ujedno poslednji dan božićnog posta je Badnji dan.

Najava Hristovog rođenja

Badnji dan je jedan od najvažnijih praznika u hrišćanstvu, jer najavljuje rođenje Isusa Hrista. Tog dana, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donese granu mladog cerovog ili hrastovog drveta, kojoj prethodno nazove: "Dobar ti dan, badnjače" i pospe je žitom. Na Badnji dan se, po pravoslavnom običaju, vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Običaj koji najviše raduje decu o Božiću je pijukanje. Dok se u dom unosi slama kojom će se prekriti podovi, neko od starijih ukućana kvoca, a za njim idu deca i pijuču. Domaćin pritom "hrani svoje piliće", bacajući im slakiše, suvo voće, orahe i poneku paricu u slamu, a deca zatim to skupljaju. Simbolika ovog običaja kazuje da, kao što kvočka prikuplja svoje piliće pod krila gde ih greje i čuva, tako i roditelji brinu o svojoj deci, a Hristos o ljudima.

"Božić je praznik dece, jer se Hristos rađa kao dete, a praznik odraslih, jer se gospod rađa kao čovek, a praznik svih nas jer kroz Boga dobijamo spasenje", ističe protonamesnik.

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, unosi se u kuću čak i dan-dva ranije. Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao - grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu.

Česnica, simbol Božića

Česnica je posebna vrsta hleba za koju se smatra da je dobila ime po tome što se mesi za čest (čast) Isusa Hrista, ili što se lomi na česti - onoliko delova koliko u domu ima ukućana.

Recept za česnicu: 2 kg brašna,1l mlake vode, 1 supena kašika soli.

Zamesite testo i formirajte pet do šest jufkica. Jufkice je zatim potrebno rasklagijati i premazati sa uljem, ili mašću koju smo prethodno malo otoplili, zatim ih prekrijte i ostavite da odstoje oko sat vremena.

Za to vreme na čistom stolu prekrivenom stolnjakom potrebno je rasklagijati jufku i razvući je preko celog stola. Deblji deo testa, koji se nalazi na krajevima iskidajte, i to testo ostavite sa strane. Ostatatak testa poprskajte uljem, ili rastopljenom mašću, a zatim skupite testo u veličinu pleha ili tepsije, koju ste namenili za pečenje česnice. Na isti način ponoviti sa preostalim jufkama, kao i sa debljim testom koje ste ostavljali sa strane. Rasklagijano testo od jufki stavljate u pleh jedno preko drugog. Na kraju je testo neophodno ponovo popskati sa uljem, ili mašću, sipati susam, i na vrhu dodati malo parče od badnjaka. Ono što nikako ne smete zaboaravite je i parica, novčić koji se stavlja u česnicu. Onaj ko ga dobije u svom komadu - treba da ga čuva, jer je to znak njegove sreće.

Foto: Creative Family / Bigstock