U svetu može, ali ne i u EU - šta je sporno u pojmu probiotik?

Zastario regulatorni okvir Evropske unije stvara probleme na tržištu probioticima, izveštava Euroactiv. Iako proizvodnja i tržište rastu, zakonodavstvo "spava" od 2006. i blokira razvoj sektora.

Sve je veća gomila zahteva za prevazilaženje zastarelih pravila. Pojedine države članice su samostalno pristupile rešavanju tog problema što povlači rizik od narušavanja jedinstvenog tržišta.

Prava eksplozija probiotičkih proizvoda

Maloprodajna vrednost evropskog tržišta probiotika, koje uključuje proizvode od kiselog mleka, probiotičke jogurte i probiotičke suplemente porasla je sa 8,6 milijardi evra u 2018. na 9,4 milijarde evra u 2021. godine. Najveće povećanje zabeleženo je u onlajn prodaji probiotičkih dodataka od 190 miliona evra.

Široko korišćena definicija probiotika dolazi od stručne konsultativne grupe koju su 2001. osnovale Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Problem je u upotrebi samog pojma probiotici, koji se bez ograničenja koristi u celom svetu, ali zbog starih zakona, ne u Evropskoj uniji.

Dakle, da bi se na jednom proizvodu moglo označiti kako ima korisne efekte ili nutritivne činjenice, neophodno je da prođe naučnu procenu Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA). Nijedna prijava podneta za odobrenje termina probiotik, kao zdravstvene tvrdnje, nije dobila pozitivno mišljenje EFSA-e zbog nedostatka utvrđenih naučnih dokaza o efektima na zdravlje ljudi.

Za sada je zabranjeno koristiti zdravstvene tvrdnje o probioticima na tržištu EU. Odobrena je samo ona, koja ukazuje na prisustvo probiotika i to je živa kultura jogurta koja poboljšavaju probavu laktoze.

Potrebno izmeniti zakon

Neophodna je revizija, a noviteti dolaze od platforme Fit for Future F4F, savetodavnog tela Evropske komisije koje daje mišljenja za pojednostavljenje, smanjenje opterećenja i modernizaciju postojećih zakona EU. Italija, Češka, Španija i nedavno Francuska su usvojile nacionalne smernice. U SAD-u i Brazilu probiotici se već smatraju hranom ili sastojcima. Indija, Argentina i Tajland su usvojili posebne propise o probioticima i definicije za njih.

U nedavnom istraživanju od 8.000 potrošača u osam različitih evropskih zemalja koje je proveo 3GEM, u ime Međunarodne asocijacije za probiotike IPAEurope, 57 odsto ispitanih se ne oseća informisanim da proizvod sadrži probiotike. Oko 79 odsto ispitanika bi želelo da se informiše o tome da li proizvod sadrži probiotike putem etiketa na hrani, bilo na listi sastojaka ili na ambalaži.