Umesto kombajna - analitički softveri!

Ujedinjene nacije su napravile projekciju rasta svetske populacije, a izgleda da će se naš svet vrlo brzo naseliti. Sa trenutnih 7,3 milijarde, zasnovano na projekcijama rasta plodnosti, predviđa se da ćemo do 2028. godine dostići i 8,3 milijarde, što je za milijardu više, dok će do 2100. godine na našoj planeti biti 11,2 milijarde stanovnika.

Međutim, medicinske, pa i poljoprivredne tehnologije mogle bi dramatično da promene dužinu života ljudi, a moguć je i uticaj na plodnost u budućnosti, pa projekcije nisu toliko sigurne. Da bi nadoknadile tu nesigurnost, UN su uključile i nekoliko alternativnih scenarija.

Pola hektara prehranjuje pet ljudi

Industrijska poljoprivreda otvorila je put komercijalnim farmama!

Ako se rata plodnosti i poveća iznad očekivane, populacija bi mogla da naraste na 16,6 milijardi do kraja ovog veka. To je, dakle, više nego dvostruko od trenutne populacije. Ipak, ako se plodnost smanji, do 2050. godine bismo mogli dostići brojku od 8,7 milijardi stanovnika, nakon čega nas čeka postepen pad na trenutni nivo do 2100. godine.

Napredak u tehnologiji i proizvodnji hrane znatno je uticao na rast populacije. Prvo, predindustrijsko razdoblje poljoprivrede trajalo je do '20-ih godina prošlog veka i sastojalo se od radno-intenzivne obrade zemlje na malim farmama, kada je 0,8 hektara hranilo jednu osobu. Drugi stadijum industrijske poljoprivrede nastavio se do 2010. godine i promenio je lice zemlje. Traktori, kombajni, hemijska đubriva i semenarstvo otvorili su put komercijalnim farmama. Načinjen je veliki korak prema produktivnosti, kada samo 0,4 hektara hrani 5 ljudi.

Produktivnost uz racionalnu upotrebu resursa

Satelistki snimci i precizno praćenje vremenskih uslova i prognoza naša su budućnost?

Treći stadijum je upravo na pomolu i uključuje znanja i iskustva s mnogo izvora. Senzori na opremi i biljkama, satelitski snimci i praćenje klime. U bližoj budućnosti, upotreba vode i đubriva meriće se do detalja. Drugačiji je to svet, kako kažu vodeći istraživači u primeni tehnologija u poljoprivredi, od buđenja u slami i odlukama baziranim na intuiciji.

Dobrobiti koje bismo trebali da imamo od takvog načina poljoprivrede su veća produktivnost i racionalnija upotreba zemlje, vode, đubriva, ali i veća transparentnost. Potrošači žele da znaju odakle njihova hrana dolazi i na koji način je proizvedena.

Poljoprivreda vođena podacima

Klimatske korporacije danas najveći profiteri?

U Sjedinjenim Američkim Državama, glavne poljoprivredne kompanije ulažu veliki novac da bi uspostavile poljoprivredu vođenu podacima. John Deere, na primer, ima cilj da napravi traktor koji bi bio središnji kontrolni centar podataka u polju. Monsanto je napravio značajan korak kupovinom Klimatske korporacije, 2013. godine, (za 930 miliona dolara, prava sitnica), koja se bavi analizom vremena, a pokrenuli su je dva Google alumnija. Američki farmeri prihvataju tehnologiju.

2,5 tone žitarica na 0,4 hektara

Više mesa znači više žitarica - veću produktivnost po hektaru!

Ipak, najzanimljivija upotreba tehnologije poznata je i izvan SAD-a. Na projekcije rasta populacije, nadovezuje se i rast srednje klase ljudi koji preuzimaju i prehrambene navike srednje klase, naročito u Kini i Indiji. Jede se više mesa, a to zahteva i više žitarica. Da bi se svet snabdeo hranom, svetska produktivnost će, do 2050. godine, morati da se poveća s 1,5 tona žitarica na 0,4 hektara na 2,5 tone. Produktivnost američkih farmi već je iznad tog nivoa, sa 2,75 tona žitarica na 0,4 hektara.

"Ali ne možete prekopirati model SAD-a i preneti ga na ostatak sveta, jer su Sjedinjene Američke Države orijentisane na intenzivni kapital na velikim nivoima", kažu stručnjaci. Prosečna veličina farme u SAD-u je 182 hektara, dok je u Africi to 0,8 hektara.

Mobilni telefon umesto traktora?

Teška mehanizacija i velike farme neće biti potrebne u budućnosti? Veći prinosi i manje otpada biće postizani kroz više informacija o vremenu, strukturi zemljišta i potrebama tržišta za specifične useve, a sve to pomoću mobilnih telefona. Umesto kombajna, farmeri će se oslanjati na sistem poput Watsona, IBM-ovog superkompjutera, koji kombinuje veštačku inteligenciju i sofisticirani analitički softver za odgovaranje na pitanja.