Urbane farme na vodi - budućnost poljoprivrede?

Plutajuće izobilje hrane "Swale" nalazi se u Njujorku i služi kao model po kojem zainteresovani mogu da nauče nešto o tome koliko je važna održivost i sposobnost upravljanja resursima. Ovaj brod na svojoj palubi nosi malu farmu ima i sistem za filtriranje vode, pa može da posluži kao svetli primer urbanog baštovanstva. 

Plutajuća farma otvorena za posetioce

Kako ističe osnivač "Swale-a" Meri Matingli (Mary Mattingly) svako ko želi može da dođe na njenu farmu da nešto ubere ili posadi. Ta plutajuća, jestiva šuma je otvorena za javnost i kreće se od pristaništa do pristaništa. Ona objašnjava da je ime "Swale" nastalo od termina za mesto u zemlji na kojem se skuplja voda, koju biljka usvaja pomoću korena. Meri napominje da je to divna metafora jer ova organizacija upravo stvara "umak" u vodi gde se zemlja skuplja za uzgajanje hrane.

Osim ekonomskog bašta ima i edukativni značaj

Ideja je potekla od činjenice da 37% dece iz Bronksa nema pristup hrani, a Njujorčani ne mogu legalno da gaje hranu u javnim parkovima. Zato im je Meri Matingli omogućila da imaju pravu baštu na vodi. Ova plutajuća farma uči decu, ali i odrasle o tome šta je to "samodovoljnost" i "samoodrživost" jer paluba broda služi za uzgajanje hrane i lekovitog bilja. Osim toga na barži se nalazi i drveće zbog kojeg taj ekosistem i zove "plutajuća šuma hrane".

Za gradnju iskorišćeno 50 tona zemlje i 15 tona vulkanskog kamenja

Na brodu površine 465 m² nalazi oko 500 biljnih vrsta. Najčešći posetioci su deca iz grada koja na brod dolaze kako bi naučila više o biljkama i baštovanstvu, ali i o alternativnim rešenjima za dolazak do čiste vode. Za izgradnju te plutajuće farme upotrebljeno je oko 50 tona zemlje, 10 tona šljunka i 15 tona vulkanskog kamenja. Farma plovi oko Njujorka, a tokom leta se zaustavlja na različitim lokacijama, tako da su oaza i prostor za edukaciju dostupni svima. Mada na prvi pogled izgleda kao neko od rešenja u slučaju apokalipse, ova plutajuća bašta bi mogla da posluži kao model za slične ekosisteme širom sveta, a naročito u gradovima koji se nalaze na obalama velikih reka.

Važno je hranu proizvesti na održiv način

Članovi organizacije "Swale" kažu da je Bronksu "prehrambena pustinja", pa zato ljudi moraju da osmisle kreativne načine pomoću kojih će lokalno stanovništvo moći na održiv način da uzgaja sopstvenu hranu. Meri tvrdi da kada građani saznaju da mogu nešto da uberu i da je to besplatno, prva su šokirani, a onda pitaju šta mogu da uberu i za šta te plodove mogu da koriste, odnosno kako da ih jedu. Kada početno iznenađenje prođe, oni počinju da se sećaju da te biljke svakodnevno konzumiraju, na primer sa mocarelom.

Najinspirativnija je reakcija dece

Prema Merinim rečima u planu je gradnja još jedne barže, a možda čak i stotinu njih? Njena vizija je da jednog dana u Njujorku postoje milje zelene obale na kojoj raste sveža i zdrava hrana. Ona dodaje da je najviše inspiriše reakcija dece koja dolaze na ovaj brod. Deca sa oduševljenjem prihvataju činjenicu da šuma i bašta raste na brodu. Ispirativno je to što je ploveća bašta prostor za sve ljubitelje biljaka. Hrana je pravo svih ljudi, a zdravu i svežu hranu ne bi treba da odbijamo zbog visoke cene i zato što raste na mestu gde živimo. 

Izvor: pcpress.rs; Vocativ/YouTube