Uvoz azotnih đubriva pao 84%: Da li će ratari plaćati još skuplje prolećno đubrenje?

Najnoviji podaci Evropske unije pokazuju dramatičan pad uvoza azotnih đubriva u januaru. Uvoz je pao na svega 179.877 tona, što je manje od 16 odsto prošlogodišnjeg nivoa od gotovo 1,2 miliona tona. Glavni razlog takvog razvoja događaja je uvođenje mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM), poznatog i kao CO₂ uvozna taksa, koji će se od 2026. primenjivati i na uvoz đubriva, objavio je Agrarheute.

Prema predlogu Evropske komisije, poljoprivrednici bi ubuduće mogli jeftinije da kupuju određena uvozna đubriva. Brisel predlaže jednogodišnju suspenziju carina i CO₂ uvoznih taksi na nekoliko ključnih azotnih đubriva i sirovina za njihovu proizvodnju, poput amonijaka i uree.

"Suspenzija carina važiće će za sve zemlje osim Rusije i Belorusije i sprovodiće se putem bescarinskih kvota", saopštila je Komisija. Procenjuje se da bi time oko 60 miliona evra uvoznih carina ostalo neplaćeno.

Zaštita industrije ili dodatni teret za poljoprivrednike?

Ipak, uvoz đubriva iz Rusije već je od prošle godine opterećen dodatnim visokim carinama, čime je praktički zaustavljen dotad snažan priliv ruskih na evropsko tržište.

CBAM bi trebao da osigura da uvezeni proizvodi podležu istim cenama emisija CO₂ kao i roba proizvedena unutar EU. Cilj je zaštita evropskih proizvođača đubriva od jeftinijeg uvoza iz zemalja bez poreza na CO₂ i s nižim cenama gasa, ali i sprečavanje premeštanja proizvodnje izvan Unije.

Ipak, aktuelni razvoj situacije pokazuje da rastući troškovi i cene đubriva ozbiljno opterećuju poljoprivrednike. Posebno zabrinjava činjenica da su cene žitarica snažno pale, dok su troškovi proizvodnje ostali visoki, što dodatno pogoršava ionako napetu finansijsku situaciju na farmama.

Cene žitarica u 2026.: Kukuruz skuplji od pšenice, tržište pod pritiskom geopolitike

Azotna đubriva u Evropi ne samo da su postala znatno oskudnija, već su i osetno poskupela. Poljoprivredni savez Copa-Cogeca upozorava da troškovi za njih čine između 15 i 30 odsto ukupnih troškova proizvodnje na gazdinstvima. Već u januaru 2026. cene azotnih bile su oko 25 odsto više u odnosu na prosek iz 2024. godine.

Azotna čine gotovo polovinu ukupne potrošnje đubriva u EU, pri čemu je više od trećine donedavno dolazilo iz uvoza. Iako je uvoz u decembru 2025. porastao na oko 2,37 miliona tona, to nije bilo dovoljno za dugoročnu stabilizaciju tržišta. Zalihe kod trgovaca i proizvođača, prema informacijama udruženja Copa-Cogeca, pokrivaju tek 45 do 50 odsto potreba za predstojeću žetvu.

Isplati li se uopšte ulagati u kvalitet pšenice?

S obzirom na visoke cene, poljoprivrednici bi mogli smanjiti upotrebu đubriva, što bi moglo da oteža postizanje uobičajenih prinosa. Dodatni problem predstavlja tržišna situacija: cene stočne pšenice i ječma iz žetve 2025. tokom većeg dela privredne godine (jul - jun) bile su blizu ili čak iznad cene mlinske pšenice.

To otvara pitanje isplativosti primene azotnih đubriva u uzgoju pšenice, budući da ona povećavaju i prinos i sadržaj proteina. Ako viši udeo proteina na tržištu ne donosi višu otkupnu cenu u odnosu na stočne žitarice, dodatno ulaganje u đubrenje postaje ekonomski upitno.

Rast troškova dodatno će opteretiti finansije evropskih poljoprivrednika i otežati im ublažavanje posledica loših prinosa ili elementarnih nepogoda. Time bi konkurentnost evropskih žitarica na svetskom tržištu mogla dodatno da oslabi.

U Francuskoj kombinacija više faktora navodi analitičku kuću Argus Media na procenu da bi zemlja mogla da završi privrednu godinu 2025./26. s najvećim zalihama pšenice u poslednje dve decenije - trend koji bi se mogao nastaviti i u 2026./27.

Poljoprivrednici traže preispitivanje sistema

Evropski poljoprivredni sektor zbog neizvesnosti u vezi sa troškovima podneo je prigovor na CBAM. Troškovi CBAM-a za uvezena đubriva izračunavaju se tako što se od stvarnih emisija oduzmu besplatne emisione jedinice. Ako stvarni podaci nisu dostupni, primenjuju se standardne vrednosti

Besplatne emisione jedinice postepeno će se smanjivati u periodu od 2026. do 2034., u skladu s ukidanjem besplatnih kvota za evropske proizvođače u okviru sistema trgovanja emisijama EU-a (EU-ETS).

Postoje dve glavne metode proračuna: jedna se zasniva na stvarnim emisijama, a druga na standardnim vrednostima koje objavljuje EU. Uvoznici za sada očekuju da će se kratkoročno oslanjati na standardne vrednosti, budući da metoda koja koristi stvarne podatke zahteva detaljne godišnje podatke o sirovinama i ukupnoj proizvodnji svih đubriva u određenom proizvodnom procesu i postrojenju.

U trenutku kada su cene žitarica pod pritiskom, a troškovi proizvodnje rastu, pitanje đubriva postaje ključno za opstanak i konkurentnost evropske poljoprivrede. Da li će predložene meere doneti stvarno olakšanje ili tek kratkoročni predah, pokazaće naredne sezone.