Uz jubileje hoće da se nametnu državi kao značajni partneri?

Za poljoprivrednu proizvodnju je prošla godina bila jako nepovoljna kako zbog klimatskih uticaja, poplava i suša, tako i zbog ekonomskih problema, cenovnih dispariteta i drugih razloga. Zbog toga u Zadružnom savezu Srbije žele da u ovoj godini naprave pozitivan zaokret i da u najavljenim ekonomskim merama i zadruge zauzmu važno mesto pre svega što se tiče poljoprivrede, a i drugih oblika njihovog organizovanja.

"Šta se dešava - gde novac nestaje"

Da skrenu pažnju na sebe i izađu sa inicijativama za poboljšanje stanja u ovakvom obliku udruživanja, članovi žele da ukažu povodom velikih jubileja -130 godina od osnivanja prvih zadruga u Vranovu i Azanji, 130 godina postojanja Saveza, dok je naredna 2025. već proglašena za međunarodnu godinu zadruga.

"Naš predlog nove agrarne politike temelji se na četiri stuba, to su: znanje, zadruge, stočarstvo i investicije. Za sve što planiramo angažovali bi domaću pamet, fakultete, institute, a ako vidimo u inostranstvu što je primenjivo i kod nas, nema problema da i to preuzmemo. Na primer velike pare država i resorno ministarstvo ulaže u stočarstvo, a efekati su poražavajući. Znači, nešto nije u redu. Zbog toga smatramo da, recimo, poljoprivredni fakultet i agroekonomisti mogu da urade jednu kvalitetnu analizu, i da vidimo zašto novac koji se izdavaja za stočarstvo dok stigne do poljoprivrednika već je okrnjen", kaže predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

"Stručnjaci treba da vide šta se dešava, gde novac nestaje. Što se nas tiče, poljoprivrednik bi trebalo da dobije pun iznos, da on bude što veći, pa neka sam odlučuje kome će plaćati da li izabranom veterinaru, matičnoj službi, ili za šta mu je već neophodno."

Sir, kajmak, jaja nose iz grada na selo?

Mihailović smatra da predstojeći važni datumi i jubileji treba da se iskoriste da se zadruge i njihovi članovi nametnu državi kao značajni partneri.

"Jedino kroz poverenje i udruživanje, i naravno znanje i pametno investiranje, mogu da se izgrade zajednički kapaciteti, dođe do finalnog proizvoda, u dovoljnim količinama, koji je sertifikovan i ako je još lepo upakovan, obrađen i namenjen izvozu, to je ključ pobede. Kroz zadruge se tako čuvaju sela, varošice i cela Republika Srbija", ocenuje naš sagovornik koji je dalje citirao jednog poljoprivrednika koji je rekao da ne smemo da dozvolimo da grad hrani selo, jer uvek je bilo obrnuto.

Kako unaprediti organizaciju poljoprivredne proizvodnje i kooperacije?

"Nekako me ta rečenica uplašila, i jer vidim da danas mnogi od nas kada idemo na selo moramo da iz gradskih trgovinskih lanaca ponesemo sir, kajmak, jaja. I zato tvrdim - ključ rešenja je zadruga, i znanje, poverenje i udruživanje. I, naravno, jačanje stočarske proizvodnje."

Formiranje posebnog ministarstva

Među predlozima Zadružnog saveza Srbije koji mogu pomoći unapređenje zadrugarstva su donošenje Zakona o podsticanju razvoja zadruga, potom zapošljavanje mladih stručnih kadrova u istima (opet u saradnji sa fakultetima) gde bi oni sticali dragocena iskustva koje bi koristila i njima i zajednici u celini, kao i da se pored Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, formira Uprava za stočarstvo.

"Očekujući formiranje nove Vlade, naš je predlog i da se formira Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva. Sa ovim sistemskim merama za razvoj zadruga one će postati još jače i imaće novca za investicije i finalizaciju svojih proizvoda, tako da tu vidimo bolju budućnost", navodi predsednik Zadružnog saveza Srbije.

U Srbiji trenutno ima oko 5.000 zadruga, u svim oblicima, od kojih je oko 3.000 aktivno, dok su ostale u zamrznutom statusu sa određenim problemima iz prošlosti, itd. Među aktivnima je i oko 1.100 osnovanih u okviru projekta "Petsto zadruga u petsto sela".

_{Naslovna fotografija: Depositphotos/grigvovan/Momčilo Karan}