Vid sa Golije poklanja 10 ari svog imanja, ali ima jedan uslov

Sa sve bržim razvojem turizma na Goliji, tako je i cena zemljišta na ovoj planini višestruko skočila. Mnogi su za pozamašnu svotu prodali svoje parcele, ali jedan od najvećih domaćina iz golijskog kraja iz sela Plešin, Vid Luković, uradio je nešto potpuno drugačije. Kako prenosi RINA, on je odlučio da pokloni svoju zemlju onima koji žele da dođu da žive i rade na selu.

Njegova ponuda nije samo poziv na povratak korenima, već i apel za obnovu života u prelepim srpskim selima, koja iz godine u godinu sve više nestaju. Ovaj gorštak poklanja deset ari zemlje u netaknutoj prirodi.

"Tuga me uhvati kad vidim kako su ova sela na kojima se zdravo živi, ostala pusta. Zato želim nekom ko želi da živi tu da poklonim svoju zemlju. Šta će nama planina bez ovaca, šta će nama zemlja bez ljudi. Sve što se ovde poseje, to i nikne. Ali treba raditi", rekao je ovaj domaćin za RINU, dodajući da čovek mora da pokaže da je spreman na život ovde.

"Postoji jedan ključni uslov da im poklonim zemlju. Novi vlasnik mora da ostane na imanju tokom cele godine, živeći u harmoniji s prirodom, daleko od gradske vreve. Ne da samo povremeno dolazi i obilazi, već da živi i radi."

Već ima kandidata

Prvi kandidat na Vidovo imanje stigao je iz Bosne i Hercegovine, sa Pala. Budo Stevanović odlično se snašao i sprijateljio sa Lukovićima. Živi sada drugačiji, ali kako kaže, mnogo kvalitetniji život. Iako su domaćini bili na početku sumnjičavi da li će se Budu život na surovoj Goliji dopasti, on ih je brzo demantovao.

"Došao sam pre mesec dana i ovde ću da ostanem. Sa Vidom i njegovom decom. Idem za ovcama, čuvam krave i konje i uživam u prirodi. Društvo mi pravi moj najbolji prijatelj, a Vidov najmlađi sin Aleksej", kaže došljak Budo Stevanović.

Domaćin Vid na seoskom imanju živi sa suprugom. Ima sedmoro dece i šestoro unučadi. Kaže da uživa okružen mirnim brdima Golije i čistim vazduhom. Bavi se, između ostalog, i uzgojem svinja mangulica. Iako je život na selu pun izazova, posebno zimi, on smatra da je svakodnevni kontakt sa prirodom neprocenjiv.

"Dugo sam radio u inostranstvu i nisam više mogao, vratio sam se porodicom u selo. To mi je najbolja odluka koju sam doneo u životu. Ujutru me budi petao, ne gledam tokom dana na sat, radimo na imanju. Televiziju ne gledamo, u telefone samo kad nas neko zove ili da pogledamo kakvo će biti vreme, to nas najviše zanima", poručuje ovaj golijski domaćin.