Za četiri godine izgubljeno 2,4 miliona svinja: Afrička svinjska kuga ne posustaje

Afrička svinjska kuga (ASK) i dalje predstavlja jednu od najvećih pretnji svinjarstvu na globalnom nivou. Prema najnovijim podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH), od januara 2022. do decembra 2025. godine u svetu je izgubljeno gotovo 2,44 miliona domaćih svinja, bilo zbog uginuća ili preventivnog usmrćivanja, piše Agrarheute.

Podaci, koje prenosi Feedstuffs, pokazuju da se bolest ne smiruje, kao da i dalje ozbiljno ugrožava proizvođače i ceo sektor svinjarstva.

Najveći gubici zabeleženi su u Evropi, gde je stradalo oko 1,63 miliona životinja. Slede Azija sa 661.000, Afrika sa 136.000 te Amerika, konkretno Dominikanska Republika i Haiti s ukupno 9.400 slučajeva.

Divlje svinje ključni faktor širenja

Iako Azija beleži najveći broj izbijanja bolesti (oko 7.500), evropske zemlje imaju najveći broj pojedinačnih slučajeva, čak 689.000. U Evropi je zabeleženo i 5.360 izbijanja ASK-a među domaćim svinjama.

Situacija kod divljih svinja dodatno otežava kontrolu bolesti. Ukupno je registrovano oko 46.600 slučajeva, skoro svi u Evropi, dok je u Aziji prijavljeno njih tek 540. U drugim delovima sveta ti se podaci uglavnom ne prate sistemski.

WOAH i dalje klasifikuje ASK kao globalnu pretnju i preporučuje stroge mere: jačanje biosigurnosti, efikasne sisteme ranog upozoravanja i prijavljivanja, kao i veću informisanost svih učesnika u proizvodnom lancu. Zanimljivo je da u periodu od 2022. do 2025. nijedna država nije koristila vakcinu protiv ASK-a.

Evropsko središte svinjarstva pod pritiskom afričke svinjske kuge: Šta se dešava u Španiji?

Od početka godine broj bolesti među domaćim svinjama u Evropi i dalje raste, iako umerenim tempom. Prema podacima sistema za praćenje bolesti Evropske komisije, do 11. marta zabeleženo je 79 izbijanja u šest zemalja. Najviše slučajeva ima Rumunija (48), zatim Srbija (19) i Moldavija (9).

Stotine novih slučajeva kod divljih svinja

Širenje bolesti među divljim svinjama ostaje vrlo intenzivno. U periodu od 5. do 11. marta 13 evropskih zemalja prijavilo je ukupno 281 novi slučaj putem EU sistema.

Najviše ih je zabeleženo u:

• Poljskoj - 89
• Italiji - 58
• Letoniji - 15
• Rumuniji - 14
• Litvaniji - 13
• Hrvatskoj - 12

Ukupno gledano, Poljska prednjači s 545 slučajeva ove godine, a slede Italija, Mađarska, Bugarska, Letonija, Litvanija i Rumunija.

Pritisak bolesti raste i u zapadnoj Evropi. U Španiji je prvi put potvrđen ASK kod divljih svinja na području Barselone, čime je broj pogođenih opština porastao na devet, sve u regiji Katalonija. Do sada je potvrđeno 227 zaraženih životinja.

Prisutnost bolesti u Nemačkoj

U Italiji se situacija takođe pogoršava. Od januara 2022. registrovano je 3.563 slučaja kod divljih svinja, a samo u poslednjih deset dana potvrđeno je 67 novih, većinom u Toskani.

Nemačka i dalje beleži prisutnost ASK-a kod divljih svinja. Tokom tekućeg meseca potvrđeno je 36 slučajeva, gotovo svi u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, prema podacima Fridrih Lefler Instituta.

Stručnjaci upozoravaju da će bez dodatnih mera kontrole i saradnje na međunarodnom nivou, ova bolest i dalje predstavljati dugoročnu pretnju evropskoj i svetskoj poljoprivredi.