Zadrugari: Vreme je za razvoj!

U Evropi su zadruge postale najbolji sistem za dovođenje malih proizvođača u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa velikim i jedan su od stubova ekonomskog razvoja. U zemljama EU registrovano je više od 90 miliona članova zadruga, a u svetu više od 800.

Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji je trenutno aktivno oko 1.600 zemljoradničkih zadruga. Na žalost, veliki broj zadruga nestao je u procesu tranzicije.

Pozitivna klima prema zadrugama

Kada govorimo o istoriji zadrugarstva na našim prostorima, ona nam je naklonjena. Zadružni sektor u Vojvodini beleži 170 godina postojanja, a u centralnoj Srbiji 123. Ali, od 2000. godine beleže se mnogobrojna lutanja. Često su i mediji zemljoradničke zadruge predstavljali kao ostatke sistema iz prošlosti.

"Međutim, sa donošenjem sadašnjeg Zakona o zadrugama imamo i političku volju i pozitivnu klimu prema zadrugama, a sve više i mediji pričaju o pozitivnim stranama zadrugarstva. Iskustva sa terena govore da je izmena zakonske regulative o zadrugama i nove mere koje se odnose na revitalizaciju postojećih i formiranje novih, poljoprivrednike podstakla da razgovaraju i pregovaraju. Zbog toga imamo sve više inicijativa o udruživanju. Neki se malo pokolebaju, jer svi mi uglavnom gledamo samo svoja prava. Ne treba zaboraviti da postoje i obaveze. Svaki početak je težak i potrebna je pomoć države. Imamo najave da će se sledeće godine resorno ministarstvo još snažnije uključiti u promovisanje zadrugarstva. To je polazna osnova i očekujemo i sveobuhvatnije mere, kao i da se nećemo zaustaviti na tome", kaže Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Potreban bolji ambijent za zadrugarstvo

Po mišljenju Mihajlovića, sad je prilika da se razmišlja i da se prave kvalitetni programi, jer je to polazna osnova. Očekuju se i sveobuhvatnije mere. Zadružni savez Srbije će insistirati na tome da se u naredne tri godine uloži 25 miliona evra u sve zadruge.

Podsetimo, Prvi sajam zadrugarstva biće održan u petak 30.06. na Trgu Republike u Beogradu u 11 sati.

U suštini, zadruge koje dobro rade znaju šta im treba i one će verovatno vrlo brzo konkurisati. Najteži su problem oni koji nemaju neku ideju. Ali, opet tu su zadružni savezi. Kada se sedne za sto, mnogo toga može da se reši.

"Na prostoru Vojvodine imamo značajan broj uspešnih zadruga. Naravno, one imaju prilično teškoća, pre svega u pogledu statusa njihove imovine. Od kada je donet novi Zakon o zadrugama, one su u statusu rešavanja i prevazilaženja ovih problema. Mi se nadamo da će zadrugarstvo svaku narednu godinu dočekivati u sve boljem ambijendu i da će se razvijati u dobrom pravcu", kaže Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine.

Zemlju dati zadrugama i mladima, a ne strancima

Poljoprivrednici se zalažu da se državno poljoprivredno zemljište ne prodaje strancima i to je jedna od tema o kojoj su na nedavno održanom sastanku razgovarali sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem. Ovaj stav deli i zadružni sektor.

"Država treba da preuzme iz drugih zemalja ono što je dobro i kvalitetno. Sledeći te primere treba doneti kvalitetne mere kako bi se sprečila prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Prvo treba završiti restituciju, zadrugama vratiti zadružnu imovinu. Primereno je da se to već jednom okonča. I pored toga što zadruge imaju validne dokaze, dokazivanje uknjižbe ide veoma sporo. Rekao bih da se ide na iznurivanje. Jer ako neki procesi traju i duže od godinu dana, to je dugačak period. Da ne pričamo o primerima gde procesi traju od šest do 18 godina. Mnogo je kvalitetnije tu zemlju vratiti zadrugama ili je dati mladim poljoprivrednicima", mišljenja je Nikola Mihajlović.

Foto: Jasna Bajšanski