Zbog jeftinih žitarica i mesa cene hrane pale na najniži nivo u gotovo tri godine

Cene hrane su u januaru pale na najniži nivo u gotovo tri godine, i to pod pritiskom jeftinih žitarica i mesa, stoji u mesečnom saopštenju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). 

Januarski pokazatelj je u odnosu na decembar pao za 1,2 boda, na prosečnih 118 bodova, najniži nivo od februar 2021. godine. U odnosu na isto razdoblje prošle godine, vrednost mu je niža za 10,4 odsto.

Prednjače žitarice i meso

Prošli su mesec u odnosu na prethodni najviše pojeftinile žitarice, za 2,2 odsto, a uzrok tome je velika konkurencija među izvoznicima i pojačana ponuda iz zemalja južne hemisfere. Osetno su pale cene pšenice i kukuruza, a sve zbog boljeg snabdevanja i povoljnih izgleda za žetvu. 

Na početku ove godine pojeftinilo je i veštačko meso, čak sedmi mesec zaredom, i to za 1,4 odsto u odnosu na decembar, a sve pod uticajem jače ponude vodećih izvoznika. Prednjači meso živine, zbog slabije globalne potražnje, a onda svinjetina zbog manjeg uvoza u Kinu.

Cene biljnih ulja, mleka i mlečnih proizvoda zadržale su se na nivo iz decembra. Suncokretovo je blago poskupelo zbog pojačane potražnje dok su sojino i repičino pojeftinili zahvaljujući jačem prilivu iz Južne Amerike i zalihama u Evropi. U odnosu na početak prošle godine biljna ulja bila su u januaru jeftinija za 12,8 odsto, a mleko i mlečni proizvodi za 17,8 odsto.

Šećer je pak poskupeo za 0,8 odsto u odnosu na decembar, a uzrok su prognoze o nedostatku padavina u Brazilu što bi moglo ugroziti rod šećerne trske te nepovoljni izgledi za proizvodnju na Tajlandu i u Indiji.

Rekordna proizvodnja žitarica u 2023.

U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica FAO je blago povisio procenu svetske proizvodnje u 2023. godini, na 2,836 milijardi tona, najviši nivo otkada objavljuje podatke. Reč je o povećanju za za 1,2 odsto u odnosu na 2022.

Govoreći o potrošnji u 2023/2024. sezoni, blago su snizili procenu na 2,82 mlrd. t. Ali, u odnosu na prethodnu sezonu, radi se o jedan do dva odsto povećanja. Pojasnili su to upotrebom stočne hrane, posebno u EU, ali u Australiji te SAD-u, a koja je nadmašila očekivanja.

U takvim uslovima bi zalihe na kraju tekuće sezone trebalo da dosegnu 895 mil. t i budu više za 2,6 odsto.

Očekuje se i rast globalne trgovine žitaricama, istina za samo 0,8 odsto, na 480 mil. t, uz veći obim za krupnozrne i manji za pšenicu i pirinač.  

Trgovina pšenicom trebalo bi da se smanjiti za 1,3 odsto u odnosu na 2022/2023., uprkos poboljšanim izgledima za ukrajinski izvoz i snažnijoj potražnji grupe uvoznika. S druge strane, trgovina kukuruzom bi trebalo da poraste za 3,3 odsto zahvaljujući turskom, ukrajinskom i ruskom izvozu te snažnijoj kineskoj potražnji.