Zbog suše neće vršiti pšenicu, životinje osuđene da piju mulj

Italijanska vlada je na Siciliji proglasila vanredno stanje, jer je suša uništila useve i pašnjake. Životinje ostaju bez hrane i vode, polja su suva, a mnogi proizvođači su čak odustali od žetve pšenice. Ugroženi su voćnjaci i maslinjaci.

Na zahtev udruženja Coldiretti, poljoprivrednicima su izdati bonovi kako bi mogli da kupe stočnu hranu, ali voda je i dalje problem - računi su astronomski, a stada su na nekim mestima prisiljena da piju mulj, piše Agricolae.

Već mesecima tamo nema poštene kiše, zbog čega je presušilo i jedino prirodno jezero na tom italijanskom ostrvu. Ono je inače bilo važno odmorište za ptice koje migriraju između Afrike i Evrope. 

Iscrpljene pčele, odustajanje od vršidbe

Ništa bolje nije ni u Pulji, na jugu zemlje (potpetica italijanske čizmice, op.ur.) gde su klementine, kako piše ovaj portal, završile u kaši, prepolovljena je količina pšenice za izradu hleba i testenine. Drastično je pala proizvodnja zelene krme na pašnjacima, a pčele su iscrpljene zbog toga što biljke nisu ni cvetale. Kada je reč o maslinama, procenjuje se pad proizvodnje od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, sa ozbiljnim posledicama na proizvodnju ekstra devičanskog maslinovog ulja.

U susednoj regiji Bazilikata, šteta na usevima žitarica, počevši od pšenice, doseže i do 90 odsto, ali i na stočnoj hrani i mahunarkama. Tamo su ratari doneli odluku da uopšte ne idu u vršidbu jer bi im to stvorilo dodatne troškove. 

Na Sardiniji su uvedene uštede potrošnje vode koja se cisternama dovozi i tako se napajaju životinje u štalama. Troškovi za stočnu hranu vrtoglavo su porasli, a najviše je problema u voćarstvu i povrtarstvu. 

Istovremeno, na severu Italije zabelžene su poplave. 

Najtopliji jun ikad 

Iza nas je najtopliji jun otkako postoje merenja, objavila je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena Copernicus. 

Ova godina verojatno će nadmašiti 2023. kao najtoplija u istoriji. Zagrevanje delimično uzrokuju klimatske promene nastale zbog uticaja čoveka, a delom i meteorološki fenomen El Niño.

Globalna prosečna temperatura u proteklih 12 meseci (jul 2023. - jun 2024.) najviša je zabeležena, s 0,76°C iznad proseka 1991.-2020. i 1,64°C iznad predindustrijskog proseka 1850.-1900.

Prosečna evropska temperatura za jun 2024. bila je 1,57°C viša od proseka za jun 1991.-2020., čineći taj mesec drugim najtoplijim junom zabeleženim u Evropi.

Više iznad proseka bile su u jugoistočnim regijama i Turskoj, ali blizu ili ispod proseka u zapadnoj Evropi, Islandu i severozapadnoj Rusiji. Kada je reč o drugim delovima sveta, najviše su bile u istočnoj Kanadi, zapadnom delu Sjedinjenih Država i Meksiku, Brazilu, severnom Sibiru, Bliskom istoku, severnoj Africi i zapadnom Antarktiku.

Govoreći o hidrološkim podacima, jun 2024. bio je vlažniji od proseka nad Islandom, središnjom i većim delom jugozapadne Evrope, sa obilnim padavinama koje su dovele do poplava u regijama Nemačke, Italije, Francuske i Švajcarske.

Mesec je bio sušniji od proseka u Irskoj, većem delu Ujedinjenog Kraljevstva, Fenoskandije, južne Italije i većeg dela istočne Evrope, posebno oko Crnog mora.