Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Severna Makedonija uvoze veće ili manje količine osnovnih žitarica i namirnica čiji je Vlada Srbije nedavno zabranila izvoz.
Pošto pšenice, kukuruza, brašna i ulja imamo više nego dovoljno za sopstvene potrebe, Vlada je dozvolila izvoz ranije ugovorenih količina u Albaniju. Za Severnu Makedoniju se čeka odluka. Prema najavama nadležnih, ni ostale zemlje Zapadnog Balkana ne treba da brinu, jer će i za njih biti dovoljno hrane, piše RTS.
"Godišnje potrebe Makedonije su oko 330.000 tona pšenice. Tokom prošle godine iz Srbije smo uvezli oko 65.000 tona pšenice i oko 54.000 tona kukuruza. Potrebe za brašnom su 160.000 tona, a u 2021. godini od Srbije smo kupili oko 35.000 tona", kaže potpredsednik Privredne komore Severne Makedonije Goran Georgievski.
Podsetimo da bi državni ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Saša Košarac trebalo da poseti Beograd, povodom razgovora o uvozu žitarica iz Srbije u ovu zemlju. Bosna i Hercegovina godišnje troši 450.000 tona pšenice, 1.330.000 tona kukuruza, 200.000 tona ulja i 65.000 tona brašna. Znatne količine nabavljaju upravo u Srbiji, pa ih ohrabruju najave da će za region biti dovoljno hrane, uprkos zabrani izvoza.
Crna Gora je tokom 2021. iz Srbije uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od 253 miliona evra, što je 42 odsto ukupnog uvoza. Čak 80 procenata žitarica i mlinarskih proizvoda i 70 odsto ulja na crnogorsko tržište stiže iz Srbije.
Hrvatska proizvodi više žitarica nego što troši, pa je i sama izvoznik. Prošle godine ta članica Evropske unije uvezla je iz Srbije oko 12.000 tona kukuruza, 6.000 tone pšenice i 4.500 tona brašna što, kako kažu, nisu velike količine.
Pšenica je jesenas kod nas posejana na oko 630.000 hektara, a poljoprivrednici će u naredih mesec dana sejati prolećne kulture na oko dva miliona hektara, od kojih će polovinu zauzeti kukuruz. Kako pišu Večernje novosti, kada nema izvoza, na domaćem tržištu se stvaraju viškovi, a njihova cena pada. Domaće tržište je moglo da se sačuva i da je država povećala kupovinu za Robne rezerve Srbije, složni su ratari.
"Sada bi trebalo da bude najintenzivniji izvoz, jer idu barže i cena je najbolja u martu, aprilu i maju. Uz to, dodatni problem je taj što nemamo mnogo vremena do nove setve. Potrebno je isprazniti silose, a ako se to bude 'nasilno' radilo, pitanje je kakva će biti cena", rekao je sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović.
Tagovi
Autorka
