Značenje oznaka na sredstvima za zaštitu bilja

Zaštita bilja, voćnjaka i vinograda podrazumeva pravovremenu i optimalnu primenu svih, kako preventivnih, tako i kurativnih mera, kako bi proizvođač zaštitio svoj usev ili zasad od mnogobrojnih štetočina, bolesti i korova koji ga ugrožavaju.

Kako bi uspešno provodio zaštitu, mora poznavati osnove biologije štetočina, način života i optimalne uslove za razvoj bolesti, kao i fenofaze biljke, radi što uspešnijeg sprovođenja preventivnih, a po potrebi i kurativnih mera borbe. Takođe, treba znati osnove stručne terminologije u zaštiti bilja (npr. karenca, toleranca, koncentracija, dozacija i sl.).

Neophodno je pratiti savete Savetodavne i Prognozne službe, meteorološke podatke o temperaturi vazduha, zemljišta, relativnoj vlazi vazduha, te podatke o padavinama. Najvažnije za svakoga proizvođača je svakodnevno praćenje zdravstvenoga stanja useva, voćnjaka ili vinograda, a sve u svrhu pravovremenog reagovanja i sprečavanja širenja štetočina.

Sredstva za zaštitu bilja

Sredstva za zaštitu bilja su posebno formulisani preparati, koji sadrže hemijske spojeve ili žive agense i služe za zaštitu biljaka od štetočina. Sadrže određeni postotak aktivne materije ili više aktivnih materija i druge potrebne dodatke (razređivač, emulgator, boju i drugo).

Pesticidi su širi pojam, koji obuhvata, osim sredstva za zaštitu bilja, i sredstva za primenu u veterini, javnom zdravstvu, industriji i domaćinstvima.

Prema nameni, sredstva za zaštitu bilja dele se na: zoocide (suzbijanje štetočina), fungicide (suzbijanje uzročnika bolesti) i herbicide (suzbijanje korova).

Prema načinu primene sredstva za zaštitu bilja delimo:

• primena u tečnom obliku

1. tečna sredstva (koncentrati) za emulziju (EC ili E) koja sa vodom daju belu emulziju;
2. tečna sredstva (koncentrati) za rastvor (SL) koja sa vodom daju obojenu tekućinu (nije dopušteno bezbojnu);
3. tečna sredstva u obliku koncentrovane suspenzije (SC, FL, KS) koja sa vodom daju suspenziju;
4. prah za suspenziju ili vlažni prah (WP, S) koji sa vodom daju suspenziju;
5. prah za rastvor ili rastvorljivi prah (SP) koji sa vodom daju obojeni rastvor;
6. dispergirajuće granule (SG, WG, DF) koje sa vodom daju suspenziju.

• primena u čvrstom obliku

1. prah za zaprašivanje (P) koji se ne razređuje, koristi se zaprašivanjem;
2. granule (mikrogranule), (G,MG), zrnca obima od 0,2 do 1 mm, rasipaju se po površini zemljišta ili se deponuju u redove. Posebnu grupu čine sredstva za tretiranje semena (prah za zaprašivanje i vlažna primena), različiti mamci za glodare.

Kombinovana sredstva

Kombinovana sredstva za zaštitu bilja sadrže više aktivnih materija. Kod nekih kombinacija sredstava za zaštitu bilja postoji sinergija aktivnih materija, koji omogućava snižavanje doze, štite okolinu i povećava ekonomičnost primene.

Sredstva za zaštitu bilja mogu se mešati, a mogućnosti se navode u uputstvima za upotrebu. Postoje sredstva koja se ne mogu mešati, zbog svoje hemijske i fizičke specifičnosti, pa dolazi do pojave fitotoksičnosti.

Priprema sredstva

Prahovi za zaprašivanje i granulirana sredstva primenjuju se u obliku u kojem se nabavljaju. Sredstva za zaštitu, koja se primenjuju prskanjem i raspršivanjem, trebalo bi pre primene razrediti sa vodom do određene koncentracije.

Tečna sredstva (za emulziju, za rastvor), mešaju se sa vodom u samoj prskalici.

Prahovi za suspenziju mešaju se u manjoj posudi sa vodom, dok se ne dobije kaša. Postupnim dolivanjem vode stvara se gusta suspenzija, koja se uliva u prskalicu preko sita, uz stalno mešanje.

Primer 1: koncentracija 0,1% znači 1 ml ili 1g na 1 litru vode

Primer 2: koncentracija 0,01% znači 0,1 ml ili 0,1g na 1 litru vode

Otrovnost sredstava

Otrovnost je svojstvo nekog pesticida da uzrokuje oštećenja u organizmu, a opasnost verovatnost da dođe do oštećenja u organizmu nakon propisane primene otrova. Svako sredstvo za zaštitu bilja može u većoj ili manjoj meri biti otrovno za ljude, domaće životinje, ptice, ribe i pčele.

Merilo otrovnosti sredstava za zaštitu bilja je srednja letalna (smrtonosna) doza (LD). Srednja letalna doza označava broj miligrama (mg) sredstva na kilogram (kg) telesna težine pokusne životinje, potreban da ubije 50% tih životinja.

Otrovnost zavisi od svojstava pesticida i organizma na kojeg deluje, a opasnost, pored toga, i od načina primene, da li se radi u prirodi ili u zatvorenom prostoru o formulaciji i slično.

Podela sredstava za zaštitu bilja prema otrovnosti

Grupa I - najotrovnija sredstva (mrtvačka glava, oznaka T+, natpis "Vrlo jak otrov")

Grupa II - oralna LD između 25 i 200mg/kg; dermalna LD između 50 i 400 mg/kg (znak mrtvačke glave, oznaka T, natpis "Otrov"). Prodaja uz evidenciju kupca.

Grupa III - srednja oralna otrovnost viša od 200, a dermalna viša od 400 mg/kg (oznaka andrijin krst oznaka Xn i natpis "Štetno za zdravlje" ili oznaka XI i natpis "Nadražujuće".

Pojmovi koje bi trebalo znati

Rezidui - količina aktivne materije pesticida, njegovih dodatnih materija i derivata na ili u biljci, biljnom delu ili animalnom proizvodu, koji se nalazi u prometu, a namenjen je ishrani. Mere se delovima pesticida na milion delova hrane - ppm (mg/kg ili g/t).

Toleranca - (maksimalno dopuštena koncentracija, MDK) - najveća dozvoljena količina pesticida ili njegovih metabolita koja se sme nalaziti u ili na namirnicama u trenutku njihovog stavljanja u promet. Izražava se u ppm (mg/kg).

Karenca - najkraći vremenski period, koji mora proteći od poslednje primene pesticida do prve berbe, žetve, otkosa ili puštanja stoke na ispašu. Izražava se u danima.

Radna karenca - najkraći vremenski period, koji mora proteći od poslednje primene pesticida do ulaska na tretiranu površinu ili u prostor.

Fitotoksičnost - negativni uticaj sredstava za zaštitu na korisne biljke odnosno, oštećenje biljke nakon primene istih. Postoje tri grupe biljaka koje možemo oštetiti, a to su biljke koje tretiramo, susedne biljke, ako u trenutku tretiranja duva vetar i sledeće biljke, koje će biti uzgajane na istom zemljištu.

Rezistentnost - pojava postepenog snižavanja delotvornosti nekog sredstva na određenu vrstu, izazvana neželjenom selekcijom prirodno otpornih jedinki.

Perzistentnost - stepen održivosti materije u prirodnim uslovima, odnosno mera kojom se izražava koliko dugo sredstvo ostaje u aktivnoj formi na mestu tretiranja ili u okolini.

Doza - određena količina sredstva za zaštitu bilja, koja se primenjuje na jedinicu površine, tonu robe i sl. (kg,l/ha, kg/t) odnosno količina sredstva za zaštitu bilja, koja je potrebna kako bi se postigao određeni učinak.

Koncentracija - količina aktivne materije sredstva za zaštitu bilja u datom volumenu ili težini formulacije izražena u postotcima (%).

Foto: wellphoto / Bigstock