Agroklub u Severnoj Karolini: Kako žive njihovi proizvođači zdrave hrane?

Dosadilo im je da kupuju konvencionalnu, tretiranu i genetski modifikovanu hranu, pa su uzeli u najam 1,6 hektara zemlje, na 30 minuta vožnje od Raleigha, glavnog grada Severne Karoline. Tako je, otprilike, svoju priču započela Amanda Zefir koja se pre tri godine, zajedno sa suprugom, počela baviti uzgojem zdrave hrane.

Ova američka država poznata je po poljoprivredi, odnosno, uzgoju skoro svih vrsta voća i povrća, osim citrusa, kao i po proizvodnji duvana i uzgoju stoke. Država je, što se tiče klime, na sredini i to između hladnije, u državama severnije i vlažnije, u državama južno od Karoline.

Zemlja je bila lošeg kvaliteta

Amanda je jedna od mnogih koja je počela da bavi proizvodnjom zdrave hrane koja postaje sve popularnija, ne samo u Severnoj Karolini, već i ostalim državama. Njena porodica nije bila u mogućnosti da kupi zemlju, a budući da su cene od 800.000 dolara, pa i više za jedan hektar, zakupila je 1,6 hektara, na kojima proizvodi hranu za svoju porodicu, ali i tržište.

"Živimo u Raleighu i cilj nam je bio da nađemo zemlju koja je maksimalno 30 minuta vožnje od grada. I uspeli smo u tome. Na ovoj parceli, koju smo zakupili na desetak godina, u početku je zemlja bila izuzetno lošeg kvaliteta, jer se uzgajao duvan. Evo, nakon tri godine, uspeli smo da je oporavimo i uzgajamo rezličite vrste povrća", rekla je.

Najviše uzgajaju paradajz, krompir, dinju, lubenicu, kupusnjače, krastavac, luk, papriku, pasulj. Morali su da ograde neke parcele jer ih stalno posećuju jeleni.

Pripremaju se za eko sertifikaciju

Od Univerziteta Severna Karolina dobijaju subvenciju za povrtarske kulture koje uzgajaju. Cilj im je da postanu i ekološki proizvođači, iako ni sada ne koriste pesticide.

"Ne dobijamo podsticaje od države već od univerziteta, a da bismo postali eko proizvođači, moramo da izdvojimo dosta novca za sertifikat. Trenutno nismo u mogućnosti, ali za godinu, dve, mislim da ćemo uspeti jer smo sad na nuli", kaže naša sugovornica navodeći da su puno novca uložili u pripremu zemljišta i njegovo ponovno vraćanje u funkciju.

Sada ne obrađuju zemlju, koriste pileći stajnjak, kompost od gljiva, tekući malč od riba, kao i borove iglice i šumsku prostirku oko borova.

"Ove godine krompir nam je izuzetan, a oko njega je malč od borovih iglica. Takođe koristimo karton i vreće od kafe koje stavljamo između redova i oko biljaka", pojašnjava Amanda.

Najviše koriste kaolinsku glinu

Što se tiče zaštite koristi se bakar, korisne bakterije kao što je Bacillus thuringiensis, dijatomejska zemlja i posebno kaolinska glina koja je glavna u borbi protiv štetočina. Svoje proizvode plasiraju na veliku farmersku pijacu, Djuk univerzitet i jednom nedeljno na autoputu gde imaju svoj štand.

Amanda napominje da se nikada nije pokajala što je krenula sa ovom proizvodnjom jer je upoznala mnogo farmera koji se bave istim poslom, kao i da svaki dan može da nauči nešto novo što joj pomaže da poveća i poboljša svoju proizvodnju.