Ako ste ljubitelj rena, evo kako ga možete i sami uzgajati

Ren se gaji u velikom broju zemalja Evrope, Azije i Amerike. Kod nas je manje rasprostranjen, iako je njegovo gajenje rentabilno. Zarada koja se dobija od rena gotovo je uvek prilično visoka.

Poreklom je iz Evrope i Rusije, a po pravilu, smatra se ruskim povrćem, jer se u drugim evropskim zemljama dugo nije gajio. Obični ili gajeni ren (Armoracia rusticana) je višegodišnja biljka, sa korenom (podzemnim stablom) koje je valjkasto, glatko, žute boje. Za ishranu se koristi koren jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg rena.

Jede se i koren i lišće

U ishrani našeg stanovništva gaji se zbog sočnog i ljutog korena koji se upotrebljava kao salata uz razna jela. Ima veliku hranljivu vrednost. Sadrži oko 23 odsto suve materije, od čega 12 odsto ugljenih hidrata, do 4,5 odsto belančevina i do 2,3 odsto celuloze. Od mineralnih materija ima najviše kalijuma i kalcijuma, zatim fosfora i sumpora, magnezijuma.

Ren: Lekoviti koren vadi se krajem jeseni - zdrav i svež i kao prerađen

Po sadržaju vitamina C (oko 120 mg) ispred većine je drugih vrsta povrća. Sadrži u znatnim količinama i vitamine kompleksa B, naročito vitamin B1. Kalorična vrednost mu je prilično visoka. Lišće je takođe jestivo i manje je ljuto nego koren. Bogato je vitaminima, hlorofilom i mineralnim materijama. Koristi se kao dodatak salati i u obliku variva. Od lišća može da se pravi i sarma.

Ljut ukus od eteričnog ulja

Njegov specifičan miris i ljut ukus potiče od eteričnog ulja, koje omogućava stvaranje sokova za varenje i poboljšava apetit. Zbog postojanja tog ulja u obliku glikozida, koren rena dobija žućkastu boju. Sadržaj ovog ulja je od 50 do 215 mg na 100 g rena.

Lekovitost rena se ogleda u lečenju jetre, opekotina i herpesa, a štiti i od prehlade. Naročito je pogodan pri lečenju bronhitisa, astme i tuberkuloze. Preporučuje se osobama koje nemaju dovoljno stomačne kiseline, onima koji pate od nadimanja ili imaju lenja creva. Ne preporučuje se onima koji imaju zapaljenje sluznice želuca i creva, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a ni osobama koje imaju oboljenje bubrega. Kao lek se koristi protiv skorbuta, reume, raznih plućnih bolesti i kašlja.

Kako se izvodi berba?

Glavna berba je u jesen (kraj oktobra, početak novembra) kada lišće požuti i prečnik korena iznosi najmanje dva centimetra. Međutim, može se brati i tokom cele godine. Treba izbegavati vađenje po smrznutom zemljištu, jer se prekinut ili povređen izdanak kvari i gubi upotrebnu vrednost. Rano prolećne vađenje izbegavati, jer vlažno i hladno vreme posredno utiče da dobar deo rena ostane nepovađen.

Pre vađenja, pokosi se i odstrani lišće sa parcele. Vadi se posebnim plugovima koji mogu da izoru koren sa dubine od 50 cm. Duboko izoravanje je neophodno kako se ne bi oštetilo jednogodišnje korenje, koje će služiti kao sadni materijal sledeće godine. Izoravanje se obavlja u suprotnom smeru od smera sadnje.

Za vađenje korena je moguće koristiti iskopače korenastog povrća, vadilice za krompir, kombinacije iskopača i vadilica, kombajne. Na malim površinama mogu se koristiti ašovi, krampovi, vile za vađenje rena. Ovaj posao je veoma težak i treba voditi računa da korenje bude neoštećeno ili sa što manje oštećenja, kao i da vađenje bude što temeljnije jer se danas ren sve više proizvodi u jednogodišnjem ciklusu.

Gde i kako ga čuvati?

Sa glavnog zadebljalog korena se odstranjuju glave i bočno korenje, koren se klasira i odmah sprema u hladnjače, gde se na temperaturi od - 2^oC čuva do trenutka korišćenja. Povađeni korenovi mogu se, posle čišćenja od zemlje i odstranjivanja bočnih žila i žilica, trapiti u umereno vlažan pesak. Tada se čuvaju na 0^oC do 10^oC, pri relativnoj vlažnosti vazduha 85 do 95 odsto.

Kako sprečiti širenje rena u bašti i dvorištu?

Bočno jednogodišnje korenje, koje je duže od 20 cm priprema se kao sadni materijal za iduću godinu i čuva na već opisane načine. Dvogodišnji korenovi se klasiraju u dve klase. Prvu klasu čini korenje prečnika većeg od tri centimetra, a drugu klasu korenje prečnika dva do tri centimetra.

Prinosi su od 10 do 15 t/ha. Od toga je oko 70 do 80 odsto konzumno dvogodišnje korenje rena, a ostatak od 20 do 30 odsto je bočno i sitno jednogodišnje korenje koje se se koristi za industrijsku preradu. Sa jednog hektara moguće je proizvesti oko 100.000 jednogodišnjih reznica rena.