Proizvodnji salate u plasteniku potrebno je posvetiti posebnu pažnju primenom preventivnih hemijskih mera zato što velike štete mogu prouzrokovati mnoge bolesti i štetočine. Vlažna trulež je poslednjih godina dosta rasprostranjena.
Zelena salata je na domaćem tržištu zahvaljujući svojoj biologiji ali i uslovima uzgajaja prisutna tokom cele godine. Istina, ovo povrće ima svoje oscilacije u potrošnji, ali se početak intenzivnije upotrebe vezuje za kraj kalendarske godine pa do prvomajskih praznika. Kasnije je potražnja za ovom korisnom namirnicom nešto manja jer pristiže ostalo sezonsko povrće.
Sada je većina plastenika zasađena salatom i to u različitim fazama, budući da joj predstoji intenzivna potrošnja. Ovo je biljka koja ima skromne zahteve prema temperaturi i svetlosti pa se kod nas gaji tokom zime bukvalno bez grejanja ili ukoliko su temperaturni minusi veliki uz minimalna zagrevanja. Međutim, povećanjem površine na kojima se gaji salata u zaštićenom prostoru učestala je i pojava bakteriozne truleži.
Naročito se dešava u objektima sa slabim provetravanjem i nakon nekoliko uzastopnih ciklusa proizvodnje na istom supstratu. Obolele biljke gube tržišnu vrednost, pa usled toga mogu nastati značjani gubici.
Kako sprečiti pojavu plamenjače ili sive plesni na zelenoj salati?
"Proizvodnja salate u zatvorenom prostoru je veoma specifična, usled karakterističnih temperaturnih uslova, kao i vazdušne i zemljišne vlage, koji uglavnom pogoduju razvoju patogena kao što su bakterije. Vlažnu trulež izaziva bakterija Pseudomonas viridiflava, može prouzrokovati značajne štete na ovom povrću koja se gaji u zatvorenom prostoru", kaže stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredno stručne službe Kraljevo Jelena Grbić i dodaje da je ova bakterija poslednjih godina dosta rasprostranjena, parazit je mnogih biljaka, kako zeljastih tako i drvenastih, među kojima je razno povrće, pasulj, grašak, paradajz, razne krstašice, bundeva, ali i neke neke vrste cveća kao što je hortenzija i hrizantema.
"Napada čak, verovali ili ne, i korovske biljke. Početni simptomi bolesti uočavaju se na ivicama spoljašnjih listova salate, u vidu nekrotičnih pega, nepravilnog oblika, crvenkastosmeđe boje. Dalji razvoj bolesti se manifestuje postepenim širenjem nekrotičnih pega i njihovim međusobnim spajanjem. Obolelo tkivo unutar pega se razmekšava i truli, pri čemu je oboleli list poprimio žutu do žutosmeđu boju", kaže i objašnjava da se bakterija postepeno širi ka unutrašnjosti glavice.
Tokom zimskog perioda plastenici omogućavaju gajenje biljaka ali salata zimi može da oboli ukoliko je vlažnost u plasteniku velika ili ukoliko temperatura bude niža od optimalnih jer se pojavljuje vlažna trulež.
"Simptomi nisu dijagnostičkog karaktera, jer veoma često podsećaju na promene nastale dejstvom drugih patogena. Na obolelim glavicama salate uočavaju se promene različitog intenziteta. Prvi simptomi ispoljavaju se u vidu tamnozelenih, vlažnih pega nepravilnog oblika, često po ivici, ali i drugim delovima, kako mladih, tako i starijih listova.
Pri povećanoj vlažnosti i niskim temperaturama pege na listovima se dosta brzo šire. U završnoj fazi razvoja bolesti cela glavica je zahvaćena vlažnom truleži, pri čemu su oboleli listovi deformisani, crne boje, providni i mokri", kaže naša sagovornica i dodaje da ovakve glavice zbog nemogućnosti korišćenja za ishranu u potpunosti gube svoju upotrebnu vrednost.
Pri gustom sklopu trulež se širi i na okolne biljke, nanoseći značajne štete u proizvodnji ovog useva, naročito u zaštićenom prostoru. U nedostatku efikasnih sredstava hemijske zaštite, preventivne mere za sprečavanje pojave bakteriozne vlažne truleži salate, obavezujuće su.
U tom smislu, kao osnovne mere se preporučuju preventivne mere, plodosmena sa biljkama iz porodica trava, odstranjivanje i uništavanje obolelih biljaka pri čemu se smanjuje zarazni potencijal biljaka, izbalansirano đubrenje.
"Razvoju ove bakterije pogoduju uslovi povećane vlažnosti i niže temperature od uobičajenih. Bakterija se kapljicama vode lako prenosi i širi u gustim zasadima salate u zaštićenom prostoru. Duži periodi vlaženja lista pogoduju širenju populacije ove bakterije na listovima. Sveže povrede obično služe kao mesto ulaza bakterije, kao i napuknuća tkiva tokom porasta, ozlede od lisnih vašiju ili drugih insekata", kaže Grbićeva.
"U zavisnosti od vremenskih uslova, simptomi se mogu pojaviti nakon perioda inkubacije u trajanju od 30 sati do pet dana. Bakterija se razvija pri temperaturama od pet do 35°C, pri čemu joj optimum za razvoj 26°C."
Ukoliko se koristi navodnjavanje salate preporučuje se da ono bude "kap po kap", čime se redukuje učestalost vlaženja listova, a samim tim i ublažavanja bolesti. Dobra ventilacija ubrzava isušivanje i rezultira skraćenjem perioda vlažnosti lista. Plodored se takođe preporučuje kao preventive u borbi sa ovom bakterijom.
Preporuka je takođe svim povrtarima da strogo vode računa o tretmanima ukoliko koriste hemijske mere zaštite i preventive, naročito u pogledu karence.
Tagovi
Autor
