Berba i skladištenje luka

Luk (Allium cepa) povrtna je vrsta, koja se može proizvesti iz lukovica, ali i iz semena. Luk proizveden iz lukovice dozreva ranije, već u julu dok se luk iz semena bere sredinom avgusta pa sve do početka septembra.

U zavisnosti od tehnologije uzgoja i vegetacione sezone, ali i od različitih sorti, rokovi berbe mogu da se razlikuju.

Određivanje rokova berbe luka

Vreme berbe luka itekako je važno, najviše zbog dužeg i boljeg skladištenja, ali i zbog postizanja boljeg ukusa. Osim toga, uspe li se luk duže sačuvati, sigurno može postići i bolju cenu na tržištu. Što se kasnije obavlja berba, ukus luka postaje intenzivniji i ljući, premda ljutinu može uzrokovati i manjak vlage, odnosno neravnomerno raspoređene padavine tokom letnjih, sušnih razdoblja.

Određivanje rokova berbe semenskog luka najčešće je u  zavisnosti od lisne mase, odnosno, kada se lišće osuši ili oko 100 do 120 dana nakon setve. Luk iz lukovice, koji se bere ranije, može da se ostavlja na polju da se u potpunosti osuši. Svakako treba voditi računa o prekrivanju luka sa lisnom masom, da ne bi došlo do ožegotina izazvanih sunčevim zracima.

Luk proizveden iz semena bere se kada se lisna masa 50 - 80% osuši i polegne, a lažna stabljika omekša. Luk sa delimičnom zelenom lisnom masom „pokosi“ se, odreže na visinu šest do osam centimetara iznad samih glavica. Nakon što se vrat luka delimično osuši, kombajnom se vade glavice. Berbu treba planirati dok je  suvo vreme i u ranijim jutarnjim satima, kada temperature nisu tako visoke.

Mehanizovano berbom luk se ne ostavlja na polju da se u potpunosti osuši, stoga ga je potrebno prosušiti u za to namenjenim sušarama ili u suvom, senovitom skladištu, uz dobro strujanje vazduha.

Luk se odvaja od svih nečistoća (grumena zemlje, korova) i oštećenih glavica pa se otprema u sušaru. Sušare moraju imati perforirani pod, sisteme za ventilaciju toplog vazduha i regulator vlage. Nakon sušenja luk se može skladištiti ili odmah staviti u prodaju.

Ako se skladišti, skladišta moraju zadovoljavati uslove za što duže čuvanje, vodeći pri tome računa o dobroj ventilaciji, provetravanju samih skladišta i mogućnosti regulisanja temperature i vlage vazduha.

Luk se čuva na temperaturi od oko 0 -  3 ºC i vlažnosti vazduha oko 65 - 75 %. Glavice luka mogu da se čuvaju i na višim temperaturama od 20 - 25 ºC, ali tada će sigurno doći do gubitka na masi i kvalitetu.

Luk se može skladištiti u boks paletama ili vrećama složenim sa dovoljnim razmakom između paleta ili vreća, da strujanje vazduha bude ravnomerno. Pre pakovnja potrebno ga je kalibrisati prema zahtevima kupca i pakovati u vreće različite kilaže. Najčešće se za "žuti“ ili "crveni“ luk koriste narandžaste dok se za ljubičasti luk koriste ljubičaste vreće. 

Autor teksta i slika: Jelena Stipetić, diplomirani agronom Ministarstvo poljoprivrede