Celer troši mnogo hraniva - kako ga pravilno đubriti?

Veliki broj proizvođača u Pomoravskom okrugu bavi se proizvodnjom korenastog povrća poput šargarepe, peršuna, paštrnka i celera. Razlog tome je i dobra cena ovih kultura. Poslednji od najbrojanih se kod nas gaji isključivo zbog korena - korenaš, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivrendo stručne službe Jagodina Mira Miljković.

Stanjak u jesen, mineralna đubriva u toku vegetacije

Zahteva duboka, rastresita i humusna zemljišta, neutralne pH vrednosti 6,5-7,5. Obavezno se gaji u plodoredu, na istu parcelu se vraća nakon četiri do pet godina. Đubri se stajnjakom u jesen i mineralnim đubrivima predsetveno i u toku vegetacije. Zbog duge vegetacije, stvara veliku lisnu masu i zadebljali koren, pa troši i mnogo hraniva. To je kaliofilna biljka.

Zahteva i azotna đubriva u prvim fazama razvoja, ali se sa primenom azotnih đubriva mora planski postupati, jer prevelike doze azota utiču na šupljikavost korena. Kalijum se koristi u poslednjim fazama, za debljanje korena. Celer je biljka koja zahteva navodnjavanje tokom cele vegetacije i ne sme da se dozvoli da zemljište presuši. U fazi zadebljavanja korena može imati negativne posledice jer povećava sadržaj celuloznih vlakana i smanjuje kvalitet korena, ističe Miljkovićeva.

Vadi se u oktobru i početkom novembra, kada koren dostigne težinu od 400-700 grama. Poželjno ga je vaditi po suvom vremenu kako bi se što manje zemlje zadržalo na korenu, što će omogućiti i lakše naknadno čišćenje od sitnih korenčića.

Pre skladištenja odstranite drške bez pranja ploda

Ako celer odmah ide na tržište, prvo se očisti od zemlje, odstranjuju se svi korenčići, pere se i pakuje. Za skladištenje u hladnjačama se ne pere, samo se odstrane lisne drške i pakuje u perforirane vreće. Čuva se na temperaturi od nula stepeni i na relativnoj vlažnosti 95-97 odsto. Sorte koje se gaje kod nas su monah, mentor i alabaster, podseća jagodinski stručnjak.

Kako zaštititi celer u jesenjem periodu

Kako smo ranije pisali, kod nas se najviše gaji celer korenaš, a od kultivara najpoznatiji je praški orijaš, stari češki kultivar. Noviji kultivari selekcionisani su prvenstveno na zadebljali koren i imaju srednje bujno lišće, krupni okrugli ili valjkasti zadebljali koren. Pokožica mu je glatka, a čupavo korenje ima samo na donjem delu, što olakšava vađenje i čišćenje. Unutrašnje tkivo jednoliko je i belo, ne stvara unutrašnje šupljine i nakon kuvanja ne menja belu boju.