Crna trulež kupusnjača drastično umanjuje prinose plodova

Na terenu RC Ruma usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u završnim fazama razvoja glavice. Vizuelnim pregledom pojedinih useva uočeno je prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača koju prouzrokuje bakterija Xanthomonas campestris pv. campestris, navodi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.

Ovo je ekonomski najznačajnije oboljenje biljaka iz porodice kupusnjača (fam. Brassicaceae). Najčešće se sreće na kupusu, kelerabi i karfiolu. Može pričiniti štete u svim fazama razvoja. U slučaju jakog napada dolazi do drastičnog smanjenja prinosa i smanjene tržišne vrednosti glavica, a može doći i do potpunog propadanja useva.

U zemljištu se bakterija zadržava do tri godine

Infekcija se može ostvariti tokom cele vegetacije, ali i tokom transporta i čuvanja glavica. Izvor primarne zaraze mogu biti zaraženo seme i zaraženi biljni ostaci u zemljištu. U zemljištu se bakterija zadržava do tri godine, ako je u njemu prisutan infektivni biljni materijal. Sekundarne infekcije i dalje širenje zaraze se ostvaruju kišnim kapima, vetrom, kroz prirodne otvore, povrede nanete insektima, puževima, preko sistema za navodnjavanje i tako dalje. Razvoju i širenju bolesti pogoduju vlažno i toplo vreme, odnosno topli dani i prohladne noći.

Rana pojava bolesti na biljkama iz zaraženog semena prouzrokuje odumiranje kotiledonih listića, a posle i cele biljke. Zaraženi rasad uvene, a inficirane mlade biljke smekšaju i trule. Na listovima starijih biljaka prvi simptomi su u vidu nepravilnih hlorotičnih pega duž ivice listova, koje se zatim klinasto šire prema glavnom nervu, dobijajući karakterističan oblik latiničnog slova "V". Tkivo u okviru pega poprima smeđu boju, suši se i odumire, a nervi dobijaju tamno-braon do crnu boju.

Bakterija se širi sprovodnim sudovima prouzrokujući trulež sprovodnog tkiva koja se može uočiti na uzdužnom preseku nerava, kao i na poprečnom preseku glavice, stabla i korena (mrka ili crna boja sudova uz prisustvo bakterijskog eksudata). Kao posledica truleži sprovodnog tkiva zaražene biljke zaostaju u razvoju, zakržljale su i često ne formiraju glavicu.

Ukoliko dođe do formiranja glavice, razvoj bolesti se može nastaviti i tokom skladištenja. Zaražene biljke su podložne napadu sekundarnih patogena, prouzrokovača vlažne truleži (Erwinia carotovora i Pseudomonas marginalis), te dolazi do njihovog potpunog propadanja - glavice se pretvaraju u sluzavu crnu masu neugodnog mirisa.

Mere zaštite

U zaštiti od ovog oboljenja ključne su preventivne mere kontrole:

• korišćenje zdravstveno ispravnog semena i rasada;
• dezinfekcija semena toplom vodom (50°C - 25 min. za seme kupusa, 15 min. za ostale) ili hemijski tretman semena (natrijum-hipohlorit, vodonik peroksid);
• dezinfekcija supstrata u toplim lejama;
• poštovanje plodoreda (najmanje trogodišnji);
• gajenje otpornih sorti ili hibrida;
• uklanjanje i uništavanje zaraženih biljaka, biljnih ostataka i korovskih biljaka (prvenstveno iz familije Brassicaceae);
• suzbijanje insekata i puževa kao vektora ovog patogena;
• pravilna primena kalijumovih i fosfornih đubriva (doprinosi povećanju otpornosti).

Bakterijska tamna trulež žila na kupusu - kako ga zaštititi?

 Od hemijskih mera, u toku vegetacije preporučuje se preventivna zaštita useva preparatima na bazi bakra. Podsetimo, novije selekcije daju tolerantne hibride kupusa na bakterijske bolesti, a prskanja sredstvima na osnovi bakra daju određene rezultate - bakar je u integrisanoj zaštiti povrća dopušten samo jednom u sezoni za folijarno prskanje biljaka.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor