Crveni kupus umesto šargarepe i cvekle

Urovci su udaljeni sedam kilometara od Obrenovca. Nekada su sa 350 domaćinstava bili selo uglednih poljoprivrednika, ali su ljudi vremenom napuštali domove, škola se praznila, a danas je ovo selo najpoznatije po domaćinstvu Dragomira Marjanovića.

Ovaj domaćin je u celoj Srbiji važio je za jednog od najvećih proizvođača šargarepe. Međutim, nakon dvanaest godina na njegovom imanju nema ni jedne.

Šargarepa i cvekla - nestale

Marjanović ima 20 hektara svoje zemlje, a sa željom da prošire proizvodnju, još 20 su uzeli pod zakup. Kaže da je zemljište pogodno za proizvodnju šargarepe, selo je kilometar udaljeno od reke Save, a imali su uslove za za permanentno zalivanje zahvaljujući tifonima.

"Šargarepu vadimo preko cele godine. U zimskim mesecima rod pokrivamo folijama, jer je sneg vrlo pogodan izolator. Međutim, temperatura od 72 stepena izmerena je na površini zemlje za vreme velikih vrućina, i kako je biljka nikla, tako je u julu bukvalno i nestala. Presađivanje se nije isplatilo, i u roku od tri do šest dana bukvalno je uzrokovano sušom nestalo šest hektara šargarepe i isto toliko hektara cvekle", započinje priču ovaj domaćin.

Crveni kupus za spas povrtarske sezone

Prethodnih godina navodnjavanje parcela obavljalo se pomoću raspršivača, tаkozvanih tifona, a prema rečima Dragomira Marjanovića i pritisak u vodovodnim cevima bio je odličan. Međutim, suša kakva se ne pamti, uzela je danak, pa je umesto šargarepe, na hektar i po ovaj domaćin posadio crveni kupus. Marjanovići su do sada povrće, koje odgaje na svom imanju, plasirali velikim trgovačkim centrima i kvantaškim pijacama.

"Crveni kupus je biljka koja se rasađuje. Najpre je odgajen u kontejnerima i sa sobom nosi nekih 50-100 grama đubreta i to je razlog zbog čega je i uspela. Suša je uticala i na kupus, ali je zalivanjem on ipak uspeo da se primi. Tu ima razlike i od sorte do sorte. Na jednoj polovini njive ovaj kupus je slabije rodio, jer je sama sorta bila drugačija. Iako se vreme promenilo i noći zahladnele, svakog trećeg dana neophodno je zalivanje", ističe Dragomir.

Polje crvenog kupusa (Foto: Björn S... / Flickr)

Godina elementarnih nepogoda

Ova godina za poljoprivredne proizvođače nije bila ni malo laka, posebno imajući u vidu ekstremno niske zimske i visoke letnje temperature. Otuda i ne čudi to što poljoprivrednici traže da se ova godina proglasi godinom elementarnih nepogoda. Dragomir Marjanović ima primedbi i na ponašanje države prema zemljoradnicima:

"Proglasili oni to ili ne, država mora pomoći poljoprivrednim proizvođačima, koji i pored lošeg roda već sada razmišljaju o novim setvama i sadnim materijalima koje treba pribaviti. U međuvremenu, čekajući sopstveni novac, mukotrpno zarađen, moramo da kupujemo sve skuplje seme i hemijske preparate za setvu, da plaćamo radnu snagu i gorivo i tek nešto novca ostaje za egzistenciju višečlane porodice".

Pre nego što dođe sledeća setvena sezona, treba završiti ovu, a za Dragomira Marjanovića to znači najpre odgajiti, a potom prodati cveklu i kupus. Ono čemu se najviše nada u ovom trenutku jesu relativno povoljne vremenske prilike u oktobru i novembru.

Foto: Efraimstochter / Pixabay

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor