Može da naraste više od 1,5 metra, koren joj je dubok i razgranat, stablo je čvrsto, listovi dugi, plod je svetlo ljubičaste boje. Lako se gaji i veoma je lekovita, ali i ukusna.
Artičoka (Cynara scolimus) je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta mediteranska biljka koja pripada porodici glavočika. Izgledom veoma podseća na biljku čuvarkuću, a za mnoge je veoma neobična zbog svog ploda. Poreklom je iz Mediterana i Južne Azije, a sada se gaji u Evropi.
Ova biljka može da naraste više od 1,5 metra, koren joj je dubok i razgranat, stablo je čvrsto, listovi dugi, a plod je svetlo ljubičaste boje. Artičoka je povrće, lako gaji i veoma je lekovita, ali i ukusna. Najveći svetski proizvođači artičoke danas su Egipat, Španija i Italija gde se mnogo koristi u kulinarstvu.
To je biljka koja ima malu energetsku vrednost, malu količinu belančevina i masti. Veoma je bogata mineralima, fosforom, kalcijumom, kalijumom, ima magnezijuma, cinka, mangana i sumpora, kao i brojne vitamine. U tradicionalnoj medicini artičoka se najčešće koristila za poboljšanje funkcija jetre, ali i kao pomoć kod žutice i hepatitisa.
Iako se konzumira plod, koji je veoma ukusan, većina nutrijenata sadržana je u njenim listovima, od kojih se priprema i lekovita tinktura ili ekstrakt. Tinktura unapređuje zdravlje jetre, poboljšava varenje, snižava krvni pritisak, kao i masnoće u krvi.
Dragomir Ivanović iz Pančeva, poznat po proizvodnji špargle, već četiri godine bavi se sadnjom i uzgojem artičoke, a sam proizvodi i rasadni materijal.
"Imam male plastenike gde imam toplu ćebad i stolove, poštujem staro narodno verovanje da na dan Božića treba započeti posao koji voliš te zasejem artičoku. Seme nabavljam iz Holandije i Novog Zelanda, jer je bolje i kvalitetnije od domaćeg”, kaže Ivanović.
Ovaj proizvođač objašnjava da seme brzo klija, a nakon nicanja biljka je dosta nežna. Ako temperatura u plasteniku ide od 20 do 25 stepeni mlade biljke treba zaliti dva puta nedeljno. Biljke se obavezno pikiraju, a kada dostignu oko 15 cm, a to je najčešće oko prvog maja, mogu da se rasađuju na otvorenom. Veoma je bitno da biljka ima dobar korenov sistem, pa Ivanović koristi fosforna đubriva, startere za razvoj korena i podsticanje rasta biljke.
"Imam svoj glistenjak. Sve biljke koje gajim, ne samo artičoku, zalivam rastvorom odstojale koprive, a koristim i magnezijum sulfat koji podstiče fotosintezu."
Kako nam je objasnio, ove biljke vole sunčana mesta, a kada je u pitanju zalivanje treba pratiti potrebe za vodom. Artičoka podnosi sušu, ima velike listove i traži dosta prostora - najmanje jedan metar kvadratni potrebno je da bi se jedna biljka lepo razvijala. Okopava se i prihranjuje.
Tokom prve godine ne cveta s obzirom na to da joj treba vremena da ojača i razvije lisnu masu. Ukoliko joj tokom zime hladnoća uništi list, biljka će ponovo krenuti iz korena.
"Kao da prkosi prirodi, ako je jak koren veoma se brzo obnavlja i cvetanje se može očekivati tokom maja. Plod sa peteljkom treba odseći nožem ili makazama", napomnje ovaj proizvođač.
Ukoliko se neće odmah koristiti u ishrani treba ga kao ružu staviti u čašu sa vodom.
"Moja iskustva kažu da na jednoj stabljici mogu da budu tri do četiri ploda koji su spolja ljubičasti, a unutra žućkasti.”
Ivanović kaže da artičoka ima ukus, a kao i sve specijalitete, pre kuvanja je potrebno ukloniti spoljne tvrde listove i odrezati vrh ploda koji je oštar. Kuva se oko 40 minuta, a nakon toga se malo prelije maslinovim uljem. Jede se isključivo prstima, ukus joj obogaćuju različiti sosovi koji se uz nju obavezno služe.
Kako dodaje, ljudi su zainteresovani za uzgajanje i upotrebu artičoke. To ne čudi s obzirom na njena lekovita svojstva, a on je ovu biljku zavoleo tokom putovanja u Italiju gde se mnogo koristi i smatra specijalitetom.
Tagovi
Autorka
