Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Artičoka
  • 27.04.2024. 10:00
  • Južnobanatski okrug, Vojvodina, Pančevo

Da li ste probali artičoku? Smatra se delikatesom, a možete je lako sami uzgajati

Može da naraste više od 1,5 metra, koren joj je dubok i razgranat, stablo je čvrsto, listovi dugi, plod je svetlo ljubičaste boje. Lako se gaji i veoma je lekovita, ali i ukusna.

Foto: Dragomir Ivanović
  • 132
  • 41
  • 0

Artičoka (Cynara scolimus) je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta mediteranska biljka koja pripada porodici glavočika. Izgledom veoma podseća na biljku čuvarkuću, a za mnoge je veoma neobična zbog svog ploda. Poreklom je iz Mediterana i Južne Azije, a sada se gaji u Evropi.

Ova biljka može da naraste više od 1,5 metra, koren joj je dubok i razgranat, stablo je čvrsto, listovi dugi, a plod je svetlo ljubičaste boje. Artičoka je povrće, lako gaji i veoma je lekovita, ali i ukusna. Najveći svetski proizvođači artičoke danas su Egipat, Španija i Italija gde se mnogo koristi u kulinarstvu.

Bogata mineralima

To je biljka koja ima malu energetsku vrednost, malu količinu belančevina i masti. Veoma je bogata mineralima, fosforom, kalcijumom, kalijumom, ima magnezijuma, cinka, mangana i sumpora, kao i brojne vitamine. U tradicionalnoj medicini artičoka se najčešće koristila za poboljšanje funkcija jetre, ali i kao pomoć kod žutice i hepatitisa.   

Od artičoke se priprema i lekovita tinktura 

Iako se konzumira plod, koji je veoma ukusan, većina nutrijenata sadržana je u njenim listovima, od kojih se priprema i lekovita tinktura ili ekstrakt. Tinktura unapređuje zdravlje jetre, poboljšava varenje, snižava krvni pritisak, kao i masnoće u krvi.

Seme iz Holandije i Novog Zelanda

Dragomir Ivanović iz Pančeva, poznat po proizvodnji špargle, već četiri godine bavi se sadnjom i uzgojem artičoke, a sam proizvodi i rasadni materijal.

"Imam male plastenike gde imam toplu ćebad i stolove, poštujem staro narodno verovanje da na dan Božića treba započeti posao koji voliš te zasejem artičoku. Seme nabavljam iz Holandije i Novog Zelanda, jer je bolje i kvalitetnije od domaćeg”, kaže Ivanović.

Važno da ima jak koren

Ovaj proizvođač objašnjava da seme brzo klija, a nakon nicanja biljka je dosta nežna.  Ako temperatura u plasteniku ide od 20 do 25 stepeni mlade biljke treba zaliti dva puta nedeljno. Biljke se obavezno pikiraju, a kada dostignu oko 15 cm, a to je najčešće oko prvog maja, mogu da se rasađuju na otvorenom. Veoma je bitno da biljka ima dobar korenov sistem, pa Ivanović koristi fosforna đubriva, startere za razvoj korena i podsticanje rasta biljke.

"Imam svoj glistenjak. Sve biljke koje gajim, ne samo artičoku, zalivam rastvorom odstojale koprive, a koristim i magnezijum sulfat koji podstiče fotosintezu."

Prkosi prirodi

Kako nam je objasnio, ove biljke vole sunčana mesta, a kada je u pitanju zalivanje treba pratiti potrebe za vodom. Artičoka podnosi sušu, ima velike listove i traži dosta prostora - najmanje jedan metar kvadratni potrebno je da bi se jedna biljka lepo razvijala. Okopava se i prihranjuje.

Tokom prve godine ne cveta s obzirom na to da joj treba vremena da ojača i razvije lisnu masu. Ukoliko joj tokom zime hladnoća uništi list, biljka će ponovo krenuti iz korena.

"Kao da prkosi prirodi, ako je jak koren veoma se brzo obnavlja i cvetanje se može očekivati tokom maja. Plod sa peteljkom treba odseći nožem ili makazama", napomnje ovaj proizvođač.

Na jednoj stabljici tri do četiri ploda

Ukoliko se neće odmah koristiti u ishrani treba ga kao ružu staviti u čašu sa vodom.

"Moja iskustva kažu da na jednoj stabljici mogu da budu tri do četiri ploda koji su spolja ljubičasti, a unutra žućkasti.”

Delikates na tanjiru

Ivanović kaže da artičoka ima ukus, a kao i sve specijalitete, pre kuvanja je potrebno ukloniti spoljne tvrde listove i odrezati vrh ploda koji je oštar. Kuva se oko 40 minuta, a nakon toga se malo prelije maslinovim uljem. Jede se isključivo prstima, ukus joj obogaćuju različiti sosovi koji se uz nju obavezno služe.

Kako dodaje, ljudi su zainteresovani za uzgajanje i upotrebu artičoke. To ne čudi s obzirom na njena lekovita svojstva, a on je ovu biljku zavoleo tokom putovanja u Italiju gde se mnogo koristi i smatra specijalitetom.


Tagovi

Uzgoj artičoke Lekovita artičoka Ukusna artičoka Konzumiranje artičoke Artičoka delikates Dragomir Ivanović


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB