Uspeh plasteničke proizvodnje u velikoj meri zavisi od higijenskih uslova koji vladaju u plasteniku. Plastenik je potrebno redovno čistiti i uklanjati biljne ostatke kako bi se sprečilo širenje bolesti i štetočina.
Kako bi se obezbedio dobar rod ili proizvodnja kvalitetnog rasada u plasteniku, potrebno je da se redovno održava higijena plastenika, a nakon svakog ciklusa proizvodnje, plastenik je potrebno očistiti i dezinfikovati. Obično se dezinfekcija obavlja tokom jeseni ili u rano proleće.
U plastenicima i drugim zatvorenim uslovima stvaramo optimalne uslove za razvoj biljaka, ali istovremeno visoka temperatura i vlažnost omogućavaju razvoj prouzrokovača oboljenja i nesmetan razvoj štetočina, koji mogu u potpunosti da unište naš rad. Zbog toga je potrebno posvetiti veliku pažnju plasteniku, opremi u plasteniku, zemljištu i oruđu koje koristima za rad u plasteniku.
Nakon svakog proizvodnog ciklusa važno je ukloniti biljne ostatke iz plastenika i plastenik dobro očistiti. Uklonjene biljne ostatke možemo kompostirati i na taj način dobiti đubrivo za sledeće sezone, ukoliko biljke nisu bile izložene jakoj zarazi ili napadu štetočina. Uklanjaju se stabljike i lišće, konopci za vezanje, creva za zalivanje u zavisnosti od tipa sistema.
Okviri i folije se čiste, a način čišćenja zavisi od kojeg materijala su izrađeni. Pranje se može obaviti toplom vodom ili vodom sa sodom bikarbonom. Pranje plastenika obaviti sa mekim spužvama, jutom ili četkama.
Jedan deo poljoprivrednih proizvođača svake godine uklanja površinski deo zemljišta debljine od pet do 10 cm i dodaje novi sloj zemljišta. Ovo je veoma skup postupak. Kod proizvodnje povrća u plastenicima potrebno je poštovati plodored, kako ne bi došlo do nagomilavanja štetočina i prouzrokovača oboljenja. Zbog toga se može iskoristiti pažljivo planiranje rotacije useva u nekoliko plastenika, što zavisi od broja plastenika.
Što se tiče đubrenja plastenika, zemljište se đubri zrelim kompostom ili stajnjakom.
U malim plastenicima moguće je krajem zime, kada se sneg počne topiti, uneti sneg u plastenik. On će sniziti temperaturu zemljišta u plasteniku, snabdeti ga sa dovoljno vlage i negativno delovati na većinu prouzrokovača oboljenja i štetočina. Sneg koji se unosi u plastenik bi trebalo da bude čist.
Zemljište se može dezinfikovati zalivanjem vrelom vodom, pomoću sunčeve svetlosti ili dejstvom pare. Kod sterilizacije parom zemljište se zagreva tokom pola sata na temperaturu od 70ºC. Polietilenskim folijama se prekriva, one upijaju sunčevu svetlost i zagrevaju zemljište.
Unutrašnjost plastenika se može dezinfikovati sumporom ili plavim kamenom (bakar sulfatom). Kod dezinfekcije sumporom za dezinfekciju 1m³ potrebno je utrošiti 10g do 20g sumpora, maksimalno 30g. Sagorevanjem sumpora nastaje sumpordioksid. Ovaj postupak se sprovodi pri temperaturi vazduha iznad 12ºC. Dezinfekcija sumporom se obavlja tokom 24h, to je minimalan period dezinfekcije, i u tom periodu se ne ulazi u plastenik. Proizvođači plastenik ostavljaju četiri do pet dana zatvoren i tek nakon toga otvaraju plastenik da se prozrači.
Kada se sumporne trake zapale, potrebno je brzo napustiti plastenik i dobro ga zatvoriti. Na plasteniku je potrebno zatvoriti sve otvore. Kod rukovanja sumpordioksidom potrebno je da se zaštitite, a dezinfekcija se vrši tokom jeseni ili zime, da ne bi došlo do neželjenih efekata na gajenim biljkama kod dezinfekcije tokom proleća.
Plavi kamen koristimo kod dezinfekcije drvene konstrukcije. Ne korisititi je za dezinfekciju armature od metala, pošto je nagriza. U 100l vode rastvori se 5kg plavog kamena.
Dezinfekcija se može vršiti i kalijum permanganatom.
Sav alat koji se koristi u plasteniku tokom zime potrebno je očistiti, pripremiti za novu sezonu (naoštriti), dobro oprati vrelom vodom ili premazati alkoholom. Dezinfekcija alata i pribora može se uraditi i potapanjem alata u 10% rastvor sode ili 5% rastvor plavog kamena.
Sva odeća i obuća bi trebalo redovno da se peru. U plasteniku se ne treba pušiti, jer je duvan prenosnik mnogih virusnih oboljenja biljaka. Oko plastenika ne sme biti otpada - uklanjati korov i saditi biljke koje svojim mirisom i materijama koje luče teraju štetočine i umanjuju vitalnost prouzrokovača oboljenja.
Plastenik nije skladište i ne treba ga koristiti za tu namjenu!
Kod gajenja kultura koje brzo završavaju svoj proizvodni ciklus, uklanjanje biljnih ostataka vrši se nakon poslednje berbe. Najčešće se čišćenje biljnih ostataka vrši tokom jeseni i ranog proleća. Kod kultura koje su višegodišnje, dezinfekciji treba pristupiti na drugačiji način. U ovom slučaju čišćenje i dezinfekciju treba obaviti u periodu mirovanja gajene kulture. Radove treba izvesti nakon berbe, rezidbe i početkom mirovanja ili na kraju perioda mirovanja, pre kretanja vegetacije.
Sve osušene i odrezane delove ukloniti iz plastenika. Dobro očistiti i oprati armaturu plastenika, foliju plastenika, opremu, armaturu koja služi za vezivanje zasada i sav alat. Sprovesti adekvatnu zaštitu biljaka.
Foto: vladteodor / Bigstock
Autorka
