Možete li se zamisliti budućnost bez pite bundevare, pečenih tikvi ili letnjih pohovanih tikvica? Prema novim istraživanjima, to bi moglo da bude vrlo izvesno u skorijoj budućnosti.
Divljim srodnicima popularnog povrća iz porodice tikvi preti izumiranje, a to bi moglo da dovede do rizika u sistemu ishrane. Poslednja istraživanja objavljena u časopisu "Plants, People, Planet" govore o tome kako je proučavano šesnaest divljih srodnika iz porodice tikvi u Centralnoj i Južnoj Americi.
Divlje vrste povrća koje su usko povezane sa kultivisanim biljkama predstavljaju značajan genetski resurs za poboljšanje useva, ali nedostatak znanja o njihovom značaju dovodi do ograničenja u očuvanju i budućoj upotrebi istih. Grupa naučnika među kojima je i Kolin Kouri pokušava da razvije nove informacije o distribuciji, potencijalnoj vrednosti uzgoja kao i statusa očuvanja šesnaest poznatih divljih srodnika gajenih bundeva i tikvica. Naučnici su tokom istraživanja saznali da je većina ovog povrća neadekvatno zaštićena kao i nedovoljno zbrinuta u genetskim bankama. Dokazano je da trinaest od šesnaest vrsta spada u grupu srednjeg prioriteta očuvanja što bi značilo da postoji umeren rizik od izumiranja, ako se ne preduzmu značajnije mere zaštite, navodi ModernFarmer.
Zabrinjavajuća istina je da su divlje biljke u veoma lošem zdravstvenom stanju, reči su Kourija, jednog od autora studije. Takođe, on je izjavio i to da prema odeđenim procenama, bar 25% biljaka nestaje u ovom veku zbog posledica uništavanja staništa, prekomerne berbe, klimatskih promena, zagađenja i sličnih faktora. Skoriji nalazi do kojih se došlo u odvojenim studijama pokazuju da se stopa izumiranja biljaka odvija brže od uobičajenog "prometa vrste". U proseku, dve do tri biljne vrste izumrlo je svake godine u poslednjih 250 godina.
Vrste povrća koje se uzgajaju često su izabrane zbog visokog prinosa i nutricionističkih vrednosti, međutim, nedostaje im genetska raznolikost koju imaju njihovi divlji srodnici. Divlje sadnice evoluirale su kako bi opstale u otežanim uslovima okruženja u kom se nalaze. Tako su razvile gene koji mogu da budu od koristi kako bi se napravile nove vrste. Ove biljke pružaju mnoga korisna svojstva, agronomske, hranljive i uzgojne benefite za poboljšanje useva.
Neke od njih, pored toga što su prilagođene ekstremnim klimatskim uslovima, adaptirale su se i prema lošem zemljištu, uticajima štetočina i biljnim bolestima. Iz tih razloga, one imaju genetski materijal koji bi bio od velikog značaja u budućim poljoprivrednim izazovima. "Ukoliko dođe do izumiranja ovih biljaka, mi najverovatnije nikada nećemo saznati njihovu pravu vrednost i značaj za produktivnost, ljudsko zdravlje i održivost", ističe Khoury.
Divlje povrće nije dovoljno poznato potrošačkom društvu širom sveta, međutim, njegovo postojanje je od izvanrednog značaja za oplemenjivanje biljaka. Stručnjaci se nadaju da će njihova nedavna studija privući pažnju i da će uspeti da upozore na to da je čuvanje biljnih vrsta važno isto koliko i očuvanje životinja. Kouri takođe trenutno radi na nacionalnoj studiji u kojoj ispituje 600 vrsta divljih biljaka poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država. Kako kaže, nada se da će ovu temu približiti i lokalnom stanovništu koje će shvatiti vrednost divljih biljnih vrsta.
Izvori
Tagovi
