Dobar rod lubenice ne prati i njena cena

Bostandžije će 2017. godinu, po svemu sudeći, pamtiti po dobrom rodu, ali i po lošoj otkupnoj ceni. Kako prenosi RTS, u Slepčeviću, najvećem bostandžijskom selu u Mačvi, ove sezone je oko 50 domaćinstava lubenicu posejalo na oko 150 ha.

Prema rečima proizvođača, za dobar rod nisu presudni samo vremenski uslovi i dobra procena terena, već i planska sadnja koja bi trebalo da uvede red među biljkama.

Lubenica glavni izvor porodičnih prihoda

Radiša Ivanić, uzgajivač bostana iz Slepčevića, kaže da je ove godine lubenice posejao na površini malo većoj od 3 ha. On kaže da se tim poslom njegova porodica bavi duže od 30 godina, a kako tvrdi, u tom selu bostan je u ovo doba godine najveći izvor prihoda u njegovom gazdinstvu.

Gde raste najslađa i najveća lubenica?

Iako mnogi plodnu Mačvu nazivaju lubeničarskim rajem, ta povrtarska kulura dobro uspeva i u drugim krajevima Srbije, poput Bačke i Srema. Trgovac Mita Bakterović, tvrdi da najslađe lubenice rastu u Pećincima, odnosno u Sremu, dok njegov kolega Stefan Blagojević ističe da su lubenice koje dolaze iz Mihaljevaca posebne, jer su prema njegovim rečima slatke, sveže i krupnije od ostalih.

Poljoprivrednici eksperimentišu zbog želje za boljom zaradom

Stručnjaci napominju da svaka kultura zahteva specifične uslove gajenja koji donose željeni rod. Prema njihovim rečima, uslovi bi trebali da diktiraju proizvodnju voća i povrća u različitim krajevima Srbije. Ipak, poljoprivredni proizvođači, u potrazi za novitetima i boljom zaradom, često odstupaju od preporuka prirode.

Cvijanović: Svaštarska proizvodnja posledica regionalizacije

Ekonomista Drago Cvijanović naglašava da se svaštarska proizvodnja umnogome dešava zbog rejonizacije i regionalizacije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kao primer za tu tvrdnju on uzima pojavu da sada u Bačkoj imamo ogromne površine pod malinama i borovnicama, a kako kaže, nije dobro da zemljište prve kategorije pokrivamo zasadima maline.

Poljoprivrednici uglavnom poštuju prirodne specifičnosti regiona

Zoran Janjatović, pomoćnik ministra poljoprovrede za ruralni razvoj napominje da postoji određena specifičnost regiona koje se poljoprivrednici pridržavaju. Ipak, kako kaže, jednostavno tržište, uslovi proizvodnje, kao i dostupnost skladišnih kapaciteta i potencijala za prodaju, svakako su faktori zbog kojih se proizvođači odlučiju da gaje ono što je najekonomičnije i najproduktivnije, to jest ono što donosi najbolju i najbržu zaradu.

Udruživanjem do veće ponude i boljeg tretmana na tržištu

Drago Cvijanović, zaključuje da vinogradari imaju rejone već nekoliko godina, dok su voćari na putu da dobiju dokument zahvaljujući kojem će se na osnovu geografskih, klimatskih i geoloških karakteristika određivati i vrste pogodne da se gaje u određenom regionu. Rejonizaciju bi, saglasni su stručnjaci, trebalo da prati i udruživanje jerkako se veruje, veća ponuda znači i bolji tretman na tržištu.

Foto: lorenzoandreotti / Pixabay