Krompir je kultura koja je veliki potrošač hraniva iz zemljišta, a posebno kalijuma. Odlično reaguje na đubrenje organskim đubrivima. Pravilno prehranjen, pođubren, krompir će dati i visok prinos kvalitetnih krtola, koje se mogu duže čuvati u skladištu.
Krompir je kultura koja ima specifične zahteve prema hranivima. Biljka krompira ima slabo razvijen koren, a velike krtole, za koje treba obezbediti velike količine hraniva. Osim toga, đubrenje krompira je potrebno prilagoditi razvojnim fazama biljke krompira.
Mnogi uzgajivači krompira pribegavaju dodavanjem enormnih količina đubriva, čime nanose više štete krompiru nego što je očekivana dobit. Pređubrene biljke krompira podložnije su napada štetočina i prouzrokovača oboljenja, a krtole brže propadaju.
Biljka krompira ima različite zahteve prema pojednim đubrivima, mineralnim elementima, u toku vegetacije. Krompir ima velike zahteve što se tiče kalijuma, odnosno - veliki je potrošač ovog elementa. 4 kg krompira iznose iz zemljišta 20 g azota, 45 g kalijuma, 10 g fosfora, manje količine bakra, bora, mangana.
Veoma dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima. Ova đubriva poboljšavaju kvalitet zemljišta i sadrže sve neophodne materije i hraniva: azot, kalcijum, kalijum, fosfor, mangan, sumpor i druge elemente. U zemljištu dolazi do raspadanja organskih đubriva, što povećava sadržaj CO2 u zemljištu, a to pozitivno utiče na razvoj i rast krtola.
Ukoliko se neposredno pre sadnje u zemljište dodaju đubriva bogata borom i manganom, to će povećati sadržaj vitamina C u krtolama. Krompir odlično reaguje na dodavanje pepela tokom sadnje. Pepeo drveta sadrži fosfor, kalijum, kalcijum i druge elemente.
Kao đubrivo za krompir odličnim su se pokazali: pepeo drveta, đubrivo od koprive, kokošije đubrivo, đubrivo od gaveza, goveđi stajnjak, kompost, kompostni čaj, glistinac, mikrobiološka i druga đubriva.
Ne dodavati sveži stajnjak
Kokošiji stajnjak je bogat azotom, ali i drugim elementima i hranivima. Radi se o veoma koncetrovanom hranivu, koje je potrebno rastvoriti u vodi. Na svaki grm dodaje se po litra ovog rastvora. Ne dodavati sveže kokošije đubrivo, jer može dovesti do propadanja biljaka - odnosno, spaliće biljke.
Đubrivo od koprive je još jedno odlično đubrivo na koje krompir dobro reaguje. Ukoliko se ovo đubrivo primenjuje folijarno, pozitivno utiče na celokupnu biljku i povećava njenu otpornost. Kopriva se može koristiti i kao malč. Njene žarne ćelije smetaju krompirovoj zlatici prilikom izlaska iz zemlje i vraćanja. Zbog toga će manje da se zadržavaju na krompirištu koje je malčirano koprivom.
Đubrivo od gaveza je bogato sadržajem kalijuma. Pored kalijuma sadrži i druge hranjive materije i minerale. Pošto je krompir veliki potrošač kalijuma, on izuzetno dobro reaguje na primenu ovog đubriva.
Stajnjak treba da je dobro zgoreo, jer svež stajnjak doprinosi širenju bolesti i pojavi truleži.
Kameno brašno je samleveni kamen, najčešće granit i bazalt. Ova đubriva imaju visok sadržaj kalijuma, silikata, magnezijuma i fosfora, što povoljno utiče na formiranje i razvoj krtola.
Đubrenje krompira se izvodi nekoliko puta tokom vegetacija i potrebno je da se uskladi rast i razvoj biljke krompira i đubrenje. U zavisnosti od kvaliteta zemljišta, polovina hraniva se može dodati u predsetvenoj pripremi zemljišta, prvenstveno organska đubriva i stajnjak. Preporučuje se da nekoliko nedelja pre sadnje krompira posejmo zelenišno đubrivo, koje će poboljšati strukturu zemljišta i njegov sastav.
Nakon nicanja biljke krompira, oko dve sedmice posle nicanja, dobro je pođubriti sa đubrivom koje je bogato azotom i koje će intenzivirati porast nadzemne mase (cime). Visoke količine azota će intenzivirati stvaranje zelene mase, odložiće zametanje krtola i cvetanje, krtole će ostati sitne. U ovu grupu đubriva ubrajamo: đubrivo od koprive, kokošije đubrivo.
Pravilno prehranjen, pođubren, krompir će dati i visok prinos kvalitetnih krtola, koje se mogu duže čuvati u skladištu.
U fazi stvaranja pupoljaka i zatvaranja redova dodaju se đubriva bogata kalijumom, dok se u fazi cvjetanja dodaju đubriva bogata fosorom. Kalijum je element koji ima uticaj na kvalitet i prinos krtola, smanjuje osetljivost na povrede i gnječenje, utiče na pojavu tamnjena i kvalitet i dužinu čuvanja krtola krompira. Fosfor utiče na ranije zametanje krtola i njihov razvoj.
Rane sorte su zahtevnije u pogledu đubrenja, nego one kasnije. Đubrivo koje se dodaje ranim sortama treba da je u pristupačnom obliku, kako bi ga biljke krompira što lakše usvojile.
Foto: Pexels / Pixabay
Autorka
