Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Povrtarske tikvice
  • 10.03.2024. 10:00

Gajenje tikvica sve popularnije i kod nas?

Mladi plodovi tikvice koriste se za pripremu raznovrsnih jela, a zreli za džemove, marmelade i slično.

Foto: Depositphotos/1110tulpe
  • 302
  • 34
  • 0

Gajenje tikvica kod nas je još uvek manje zastupljeno, ali se poslednjih godina povećavaju površine pod ovom kulturom. Jedna biljka može da donese od 15 do 20 plodova, a za solidan prinos ključna je pravilna nega, zalivanje i prihrana.  

U svetu se uzgajaju na 650.000 ha, sa ubiranjem godišnje više od 7,5 miliona tona, uz prosečan prinos oko 12 t/ha. U Evropi se najviše uzgajaju u Rumuniji, a najviše prinose ima Italija. Mladi plodovi tikvice (Cucurbita pepo L.) koriste se za pripremu raznovrsnih jela, a zreli za džemove, marmelade i slično. Plod je niske kalorične vrednosti, ali i visokog sadržaja pektina, zbog čega se u ishrani koristi kao dijetalna namirnica. Sadrži dosta kalijuma, fosfora i gvožđa, zbog čega je posebno cenjena u ishrani bubrežnih bolesnika.

Izbor hibrida i sorti

Najviše korišćeni sortimenti tikvica su kora f1 (Cora F1), elit F1 (Elite F1), sofija F1 (Sofia F1) - vrlo rani hibrid cilindričnog oblika, za gajenje u zaštićenim prostorima i na otvorenom. Tu su i standardne sorte kao što je beogradska - vegetacije 55 do 65 dana, kokozela (Cocozelle) - vegetacije 50 do 55 dana, jantka - vegetacije oko 60 dana, carigradska, ambasador, dijamant - za ranu proizvodnju, tarmino - za otvoren prostor, president - za drugu setvu, romaneska za srednje - kasnu proizvodnju, tonda kijara di nica (Tonda chiara di Nizza), rana i kompaktna sorta, diplomac, te zina F1 (ekstra rani hibrid, pristiže oko 45 dana od setve), arena F1 i falkon F1 (rani hibridi) i ostalo.

Tikvice se mogu kiseliti jednako kao krastavci - evo 2 načina

Koji su dobri predusevi?

Kao izuzetno dobri predusevi za tikvice su leguminozne biljke: grašak, boranija, soja, pasulj, lucerka, crvena detelina i drugo. Predusevi mogu biti i strna žita (pšenica, ječam, raž, tritikale, ovas) te krompir.

Na istoj površini, kao i na površinama na kojima su rasle lubenice, dinje ili krastavci, usev tikvice ne bi trebalo uzgajati najmanje tri do četiri godine.

Obrada zemljišta

Jesenje duboko oranje izvodi se na dubini 30 do 40 cm. Ukoliko se planira postrna setva useva tikvice, obrada je odmah po skidanju preduseva na dubini 15 do 20 cm. U proleće, čim dozvole vremenske prilike, zimske brazde se zatvaraju tanjiranjem ili najbolje drljanjem, jer u tom slučaju se rizomski korovi ne usitnjavaju i ne raznose po parceli. Neposredno pred setvu, zemljište se priprema u jednom potezu kultivatorom, rotofrezom ili setvospremačem.

Prihrana u dva navrata

Pod osnovnu obradu (oranje) zemljišta unosi se 30 do 40 t/ha zgorelog stajnjaka. Pod površinsku predsetvenu pripremu zemljišta unosi se 400 do 500 kg/ha kompleksnog đubriva odnosa NPK 7:14:21. Tokom međuredne kultivacije zemljišta obaviti prihranu u dva navrata sa po 100 kg/ha KAN-a ili SAN-a. Ukoliko se gajenje na otvorenom izvodi preko folije, prihranu izvoditi folijarnim đubrivima (Wuxal, Kristaloni i sl.) ili pak, tokom zalivanja sistemom "kap po kap" (fertirigacija).

Najtačnije norme aktivnih materija za đubrenje određuju se na osnovu agrohemijske analize zemljišta i zato je najbolje pridržavati ih se.

Setva i sadnja

Tikvice se najviše gaje kao prolećni, a znatno manje kao postrni usev. Setva se obavlja u drugoj polovini aprila ili početkom do sredine maja, kada se setveni sloj zemljišta zagreje na oko 15°C. Postrno, mogu se sejati u prvoj polovini jula.

Žbunaste sorte, koje preovladavaju, seju se na razmaku 120 do 150 x 60 do 80 cm, sa tri do četiri semenke u odžaku (kućici), na tri do četiri centimetara dubine. Sa proređivanjem, u kućici se ostavlja po jedna biljka. Na većim površinama setva se obavlja sejalicama na rastojanju 120 do150 x 30 do 60 cm. Količina semena iznosi oko tri kg/ha.

Tikvice se najviše gaje kao prolećni usev (Foto: Depositphotos/LeoniekvanderVliet)

Za ranu proizvodnju gaje se preko rasada, u grejanim zaštićenim prostorima u saksije, kontejnere, mešanom supstratu u blokove i slično, čime dobijamo rasad za sadnju sa supstratom na korenu. U ovom slučaju temperaturu u zaštićenom prostoru održavati na 20 do 25°C i nikako ne dozvoliti da temperatura padne ispod 17°C. Najčešće se proizvodi u saksijama ili lončićima, gde se seje po jedna semenka. Setva se izvodi 20 do 25 dana pre rasađivanja na otvoreno polje. Rasađivanje je obično početkom maja, na rastojanju 120 do 150 x 50 do 80 cm. 

Mogu se rasađivati u zaštićenom prostoru, koji se ne greje, od 15. marta do 1. maja, uz rasađivanje u plastenicima, najčešće na razmaku 100 x 50 cm. Osim na golom zemljištu i u zaštićenim prostorima mogu se uzgajati na foliji. Da bi se što bolje iskoristio proizvodni zaštićeni prostor primenjuje se vertikalno gajenje uz vezivo koje se spušta sa horizontalno napetih žica i privezuje uz podnožje biljke. Porastom, biljke se usmeravaju uz vezivo.

Nega tikvica 

Prvo kultiviranje izvodi se kada je potpuno razvijen prvi stalni list, a kod rasađenih biljaka kada se prime. Istovremeno, obavlja se i proređivanje. U kućici se ostavlja samo jedna najrazvijenija biljka. Kod vrstačne setve, ukoliko nisu korišćene precizne sejalice, biljke se proređuju na 60 cm jedna od druge. Naredne kultivacije zemljišta (2 do 3) izvode se dok biljke ne zauzmu veću površinu zemljišta vrežama. Prihranjivanje se obavlja kada počne zametanje plodova, dok drugo treba obaviti nakon 15 do 20 dana. Standardno prihranjivanje obavlja se sa KAN-om ili SAN-om ili folijarno (preko lista), kod gajenja tikvica na foliji.

Zalivna norma iznosi 35 - 40 l/m2 (foto: Renata Prusina)

Zalivanje je prema potrebi, s obzirom na jak korenov sistem tikvice. Međutim, praktična zapažanja idu u prilog navodnjavanju tikvica dva do tri puta tokom vegetacije, u zavisnosti od stanja vlažnosti zemljišta. Zalivna norma iznosi 35 - 40 l/m2. U uslovima nedovoljne vlažnosti zemljišta obrazuju se tanki, nerazvijeni i celulozni ("krpasti") plodovi. Sistemom "kap po kap", kod plasteničke i proizvodnje na otvorenom, uz upotrebu plastične folije, dobro reaguju na dodatu vodu u trajanju jednog do četiri sata. Jedan od razloga navodnjavanja navedenim sistemom je jednostavnost primene, a drugi je mogućnost davanja vode u svim periodima dana.

Dopunsko oprašivanje izvodi se zbog toga što se može dogoditi da u doba cvetanja nastane duži kišni i hladniji period, kada se insekti kao oprašivači ne pojavljuju, te ne dolazi do oplođenja ženskih cvetova. U takvim slučajevima sa muških cvetova pažljivo se uklone krunični listići. Zatim se cvet otkida sa prašnicima i naslanja na ženske cvetove kako bi polenova zrnca pala na žig tučka i dovela do oplodnje, a time i do plodonošenja biljaka.

Kada i kako ručno oprašiti tikvice?

Ovaj zahvat treba obaviti u ranim prepodnevnim časovima, čime se uvećava prinos i za 25 odsto. S obzirom na stranooplodnost tikvica, potrebno je osigurati u plastenicima oprašivače, kao što su pčele ili bumbari ili primeniti napred opisan način oprašivanja muškim cvetovima.

Berba do tri puta nedeljno

Povrtarske tikvice dospevaju za upotrebu kada su još zelene, odnosno kada dostignu dužinu 10 do 20 cm. Presecanje drške obavlja se nožem ili makazama, tako da ostane deo drške ploda dužine oko dva cm. Berba se obavlja dva do tri puta nedeljno. Prerasli plodovi gube karakteristična kulinarska svojstva. Od svake biljke ubere se prosečno 15 do 20 plodova. U zaštićenom prostoru, u zavisnosti od vremena kada se plodovi ubiru, broj ubranih se kreće od sedam do 20 po biljci. Prinos na otvorenom se kreće od 15 do 40 t/ha. U zaštićenim prostorima je i duplo veći, ali najčešće tri do šest kg po biljci.

Mlade tikvice su veoma osetljive na mehaničke uticaje, te je neophodno pažljivo pristupiti pri berbi, pakovanju i transportu, jer oštećene brzo propadaju.

Nakon berbe plodovi se slažu poluuspravno u gajbe ili kutije. Tikvice se mogu čuvati na 10°C i uz relativnu vlažnost vazduha od 95 odsto, ali ih je moguće čuvati svega nedelju dana.


Tagovi

Tikvice Upotrebna vrednost Gajenje Izbor hibrida i sorata Plodored Obrada zemljišta Đubrenje Setva-sadnja Otvoren i zaštićeni prostor Nega Berba i čuvanje tikvica


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.