Grad obrao 900 miliona dinara u ataru Zrenjanina

Ako Zrenjanince ili poljoprivrednike iz okoline pitate da li poznaju nekog vrsnog povrtara, svi će vas uputiti na Janoša Balinta iz Mihajlova.

Ovaj poljoprivrednik ima plasteničku i proizvodnju povrća na otvorenom. Grad je izbušio plastenike, a na 10 katastarkih jutara stradali su svi usevi na njivi. Paprika je ozbiljno oštećena, od rasada kupusa, karfiola i brokolija nije ostalo ništa. "Ja koristim samo hibridna semena. Seme parike babure je jako skupo. 5.000 zrna košta 178 evra, a ja imam oko 50.000 strukova. Tu treba dodati i cene treseta, đubriva i zaštitnih sredstava. Ove godine nema šanse da izvučem novac koji sam uložio, a o zaradi se ne može ni pričati", objašnjava Balint.

Za osiguranje useva mali paori nemaju novca

Ovaj proizvođač kaže da je svestan značaja osiguranja useva, ali to nije uradio jer osiguranje od leda i vetra mnogo košta. Svestan je činjenice da postoje subvencije od 40 odsto, ali kako kaže, tog novca nema. "Prvo moram sam to da platim da bih podneo zahtev za povraćaj sredstava. Raspitivao sam se i prema mojim saznanjima osiguranje od leda i vetra košta 80.000 dinara po hektaru. Ja nemam 800.000 dinara da platim osiguranje useva na parceli koju radim. Znam da svi kažu da je osiguranje neophodno, ali znam i da mi slabiji paori nemamo tih sredstava", sa žaljenjem konstatuje Janoš.

Ovo je potvrdio i Balintov kolega iz sela, Jozef Makanj. On se većim delom bavi ratarstvom, ali svake godine ima i parcelu na kojoj sadi beli luk. Ove godine veći deo ratarskih kultura je potukao grad, dok je polovinu belog luka uspeo da izvadi, a druga polovina je potučena ledom. One količine koje se i izvade možda će moći da se prodaju kao roba druge klase.

"Poslednje tri godine razmišljam da osiguram svoje useve. Još uvek to nisam učinio jer kada treba da se naplati osiguranje to su prave muke. Primera radi, u Mihajlovu se značajan broj poljoprivredika bavi proizvodnjom duvana koji je morao da bude osiguran. Svake godine ima neke štete, ne kao ove, ali ima. Uglavnom je prave vetar, grad ili požari. Ali osiguranje nikada nije pokrilo štetu u onoj meri kolika je ona i bila. Jako teško se sve dokazuje, mnogo vremena i papirologije je potrebno i sve to demotiviše ljude", objasnio je Jozef.

U mihajlovačkom ataru svake godine veliku štetu nanese vetar. Da bi se štete koje je prouzrokovao vetar nadoknadile, lokalna samouprava treba da proglasi elementarnu nepogodu ili da prema proceni osiguravajućih kuća vetar bude određene jačine koja podleže osiguranju.

Ko je nadležan za pomoć?

Komisija za procenu štete zrenjaninske lokalne samouprave još jednom će izaći na teren da konstatuje stanje jer se zbog povoljnih vremenskih uslova očekuje da će se deo useva bar delimično oporaviti. Pomoć i obnovnova je državni program za koji je nadležna Republika Srbija i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. "Grad Zrenjanin i pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu zajednički će nastupiti i pokušati da približe značaj prevazilaženja ove situacije jer ovi ljudi jedino poljoprivrednom proizvodnjom obezbeđuju egzistenciju svojim porodicama, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu", Vuk Radojević prilikom obilaska domaćinstava u Mihajlovu i dodao: "Ovo je pravi momenat da predstavnici osiguravajućih kuća, lokalne samouprave, Republike i Pokrajine sednu za jedan sto i pronađu prave modele koji će zadovoljiti potrebe poljoprivrednih proizvođača. Ujedno apelujemo na poljoprivrednike da pokušaju da iskoriste mogućnost koju im nudi ministarstvo poljoprivrede, a to je povrat 40 posto premije osiguranja."

Zajedno sa pokrajinskim sekreterijatom i republičkim ministarstvom poljoprivrede pokušaćemo da pronađemo zakonsko rešenje pomoći poljoprivrednicama čiji usevi su stradali od grada. Ne znamo da li će biti zadovoljni ili ne, ali pokušaćemo da na nekoliko načina pomognemo, nadovezao se Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina. "Prvo ćemo pokušati da ih rasteretimo obaveza koje imaju. Tu pre svega mislim na deo poreza, deo zaduženja za vodoprivredu i imaće prednost kod nekih budućih stimulativnih mera koje će davati lokalna samouprava, a siguran sam i pokrajina i republika", kaže Janjić.

Poljoprivrednici opet ističu da ne očekuju pomoć u novcu, ali bi im pomoć u vidu repromaterijala i goriva izuzetno mnogo zančila kako bi na parcelama na kojima je grad skroz uništio useve, ponovo zasnovali proizvodnju. Janjić je rekao da je to jedna od tačaka koja prvo mora da se usaglasi na nivou lokalne samouprave, pokrajine i republike i tek onda će se izaći u javnost.

Pre nekoliko dana pitali smo i državnog sekretara za poljoprivredu Danila Golubovića kakvu pomoć poljoprivrednici u srednjem Banatu, čije useve je uništio ili oštetio grad, mogu da očekuju od ministarstva poljoprivrede. "Pomoć je prvenstveno pitanje za ministarstvo finansija jer će ono videti da li postoji mogućnost da se iz budžetskih rezervi izdvoje neka sredstva u te svrhe. Usevi pre svega trebaju i moraju da se osiguraju jer nikada niko ne može u potpunosti da nadoknadi uloženi novac i fizički rad. Opet podsećamo poljoprivrednike da resorno ministarstvo refundira 40 osto polise osiguranja i da više nema slučajnosti kada pričamo o elementarnim nepogodama jer su klimatske promene sve izraženije. Ovakvih situacija će biti sve češće i sve više", rekao je Golubović.

Hoće li biti izmena nadležnosti protivgradne zaštite?

Situcija na području Grada Zrenjanina samo je još jednom potvrdila da su potrebne izmene nadležnosti protivgradne službe. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević najavio je da će novo rešenje biti u funkciji operativnog i efikasnog delovanja protivgradnih službi.

"To je neophodnost i na tome ćemo insistirati. U iščekivanju formiranja nove republičke vlade i izbora novog ministra poljoprivrede i ostvarenja svih preduslova da imamo koordiniranu politiku između Republike i Pokrajine, vidi se i zajednički dogovor kada je reč o protivgradnoj službi. Ideje idu u smeru da ministarstvo unutrašnjih poslova direktno bude nadležno i da prezume organizaciju protivgradne zaštite. To bi vrlo jasno opredelilo onog ko je nadležan i odgovoran za sprovođenje i realizaciju protivgradne službe", reči su pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Podsećanja radi, iako je protivgradna zaštita 19. i 20. juna dejstvovala sa ukupno 35 raketa, sa nekoliko raketnih stanica nije ispaljena ni jedna. I to upravo sa onih koje su trebale da zaštite atare Aradca, Melenaca i Mihajlova, gde je i pričinjena najveća šteta na usevima.